„Lisica” na Marjanu

„Lisica” je naziv nove predstave reditelja Ivice Buljana zasnovane na istoimenom romanu Dubravke Ugrešić. Ova svojevrsna „priča o tome kako se priče stvaraju” biće premijerno izvedena večeras od 21 sat na 71. letnjem festivalu u Splitu. Dramatizaciju i režiju potpisuje Ivica Buljan, kojeg beogradska publika dobro poznaje, a glumci su Snježana Sinovčić Šiškov i Zlatko Burić. Predstava se izvodi na tri različite mikrolokacije unutar kompleksa vile „Dalmacija” na Marjanu.

– U razgovorima sa Ivanom Penovićem, direktorom Dramskog odeljenja Hrvatskog narodnog kazališta Split, o tome šta da postavimo na „Splitskom letu”, znao sam da to mora da bude komad koji ima neku vrstu ekskluzivnosti koju „Splitsko leto” traži od svojih početaka, a ne običan repertoarski projekat. „Lisica” je to u svakom slučaju. Ne nazivam ga romanom, već tekstom, a svoj postupak ne mogu da nazovem dramatizacijom, već vrstom rada koji pokušava da se na lisičji način prikrade Dubravkinom tekstu i da na sličan pozorišni način odgovori na izazove koje ona postavlja u svom pismu. Zato naša predstava ima tri dela koja imaju različite forme – kaže Ivica Buljan i dodaje:

– Jedan je omaž ruskoj avangardi, koji nije istorijska rekonstrukcija. Predstava „Lisica” pokušava da preispita kakvi bi danas bili uticaji ruske pozorišne avangarde koje vidimo u pozorištu, a na prvi pogled su nevidljivi. U drugom delu razvijamo neku vrstu pozorišne konferencije u kojoj Snježana i Zlatko govore o autoru Piljnjaku, koji je, iz mnogo razloga, amblematična figura tog... „avangarda”. Dubravka Ugrešić je bila najveći stručnjak u tome, čak i na svetskom nivou. „Lisica” je simbol ne samo za pisce, samu Dubravku, već za sve umetnike koji su istovremeno kritični i pripadaju establišmentu, a njihov rad može u jednom trenutku da se iz sredine u kojoj je obasut panegiricima pretvori u ništavilo, u prah. Završni deo se sastoji od dva mala dela. To je ljubavna priča, a Dubravka Ugrešić je majstor u tome. Pripovest o ljubavi između autorke i deminera Bojana sabira veoma aktuelnu priču o ljubavi i veri starijih ljudi danas. Prepoznaćemo u ovom delu sve njene eseje kada govori o sebi kao emigrantkinji koja je bila prognana, koja se vratila, ali nikada u potpunosti...

Snježana Sinovčić Šiškov i Zlatko Burić u ovoj predstavi nisu glumci koji prate uputstva, kako kaže iskusni Ivica Buljan, oni su autori u pravom smislu te reči. Ta vrsta energije, lucidnosti, intelekta, samopožrtvovanja i posvećenosti koju ulažu je zaista retka, a to je i svojevrsna veza sa ruskom avangardom. Isto važi i za ostale saradnike – Anu Savić Gecan u vizuelnom delu predstave, Luku Barbića i Aleksandra Antića, koji su zaduženi za muziku, i Buljanovog stalnog umetničkog saradnika Roberta Valtla, koji je asistent u dramaturgiji i poslednja kritička ruka u poslednjim danima.