„Vazalni sud” BiH

Apelaciono veće antidejtonski i protivustavno uspostavljenog Suda BiH potvrdilo je ranije donetu političku presudu prema kojoj je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik osuđen da je izvršio krivično delo nepoštovanje odluke Visokog predstavnika, za koje mu je propisana kazna od godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija.

Ovakva presuda predstavlja do sada najozbiljniji udar na posledejtonsku Bosnu i Hercegovinu jer je Sud BiH u potpunosti ignorisao pravo i stavivši se u službu politike. Naime, predsednik Dodik je osuđen za krivično delo koje nije doneo zakonodavni organ BiH (kako to inače funkcioniše u demokratskim državama), već je nametnuo tzv. visoki predstavnik, koji prema aneksu 10 Dejtonskog sporazuma nema nadležnosti da to učini, i koji pritom i nije visoki predstavnik jer, opet, nije izabran u skladu sa aneksom 10 Dejtona, koji nedvosmisleno predviđa proceduru njegovog izbora. Drugim rečima, tzv. Sud BiH je u potpunosti zanemario činjenice stavivši se u „vazalni položaj” prema organima političkih vlasti u Sarajevu, ali i predstavnicima jednog dela međunarodne zajednice koji su „branili” neustavni i antidejtonski položaj tzv. visokog predstavnika i njegove kancelarije. Tako smo iz „njegove kuhinje” umesto „prava” dobili „nepravo”, umesto „presude” „politički pamflet”. Domašaj presude direktno je usmeren protiv Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava Bosne i Hercegovine jer se njome podriva ustavna pozicija legitimno i legalno izabranog predsednika Republike Srpske, koji je ustavna i dejtonska kategorija od strane nelegitimnog i nelegalnog Suda BiH (i tzv. visokog predstavnika). Njene posledice mogu ići duboko i trajno, kako po unutrašnje odnose u Bosni i Hercegovini, tako i po celokupnu arhitekturu Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ustavnopravni poredak, utemeljen u Dejtonu, zasniva se na izričitoj podeli nadležnosti između dva entiteta i zajedničkih institucija, kao i na ravnopravnosti tri konstitutivna naroda. Presuda kojom se krivično goni predsednik RS za navodno „nepoštovanje odluke” neustavnog i nelegitimnog lica – koje sebe naziva visokim predstavnikom – predstavlja direktno narušavanje te ravnoteže i otvara vrata opasnom presedanu: da se odluke političkih organa Republike Srpske kriminalizuju ukoliko nisu u skladu sa interesima političkog Sarajeva ili delova međunarodne zajednice.

Naposletku, legitimne institucije Republike Srpske na ovakvu presudu moraju da odgovore odgovorno, ali čvrsto, štiteći svoju ustavnu poziciju svim raspoloživim demokratskim i pravnim sredstvima. Ne radi se ovde samo o jednom čoveku – ovde se sudi instituciji predsednika Republike Srpske, narodu koji ga je izabrao, pa i samom Dejtonskom sporazumu. Odbrana pravnog poretka Republike Srpske u ovom trenutku predstavlja i odbranu BiH.

*Asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu