Prava srpskog naroda 2024/2025. godine

Sedamnaesti put od 2008. godine, Napredni klub, udruženje građana iz Beograda, objavljuje godišnji izveštaj o političkim pravima srpskog naroda u regionu. Reč je o oko 1,7 miliona Srba koji žive u osam susednih i okolnih država i jednoj teritoriji pod zaštitom UN. Da je stanje teško pokazuje dinamika spoljne politike bar pet balkanskih država, te SAD, Nemačke i Britanije kao Velikih sila čija toksična politika već bezmalo četiri decenije kao svoj središnji cilj ima umanjivanje i, konačno, ukidanje političkih i drugih prava Srba izvan granica Srbije. Iako su politička prava srpskog naroda po pravilu definisana ustavima i zakonima ovih država, uz malobrojnije izuzetke njih neprekidno krše, a SAD i EU ovakve procese niti osuđuju niti smatraju politički bitnim. Sasvim drugačiji, razume se, jeste njihov odnos kad je reč o pravima manjina u Srbiji, Severnoj Makedoniji ili Ruskoj Federaciji. Kad smo počeli da pišemo ove izveštaje, u susednim i okolnim državama živeo je oko 2,1 milion Srba, danas – uz činjenicu da je u čak u tri zemlje popis pod sumnjom zato što su vlasti nastojale da smanje broj Srba – na istoj teritoriji živi oko 1,7 miliona pripadnika srpskog naroda ili oko 19 odsto manje. 
Već jedanaest godina korice ovih izveštaja su iz svih navedenih razloga crne boje. 
Tokom protekle godine nastavljena su nastojanja Nemačke i Britanije da pomognu bošnjačkom nacionalnom pokretu u rušenju Ustava BiH iz 1996. i omoguće razvlašćivanje Republike Srpske. Nastavljeni su pokušaji da neustavnim i nezakonitim odlukama nelegitimnog Ustavnog suda BiH bude oduzeta imovina Srpskoj, da lažnom „zaštitom” prava manjina na kandidovanje omoguće Bošnjacima da biraju srpske predstavnike u ustanove i postepeno ukidaju zakone koji garantuju ravnopravnost tri naroda. Konačno, osuda Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, za verbalni delikt i to prema nelegalnom visokom predstavniku, koju je dosudio neustavni Sud BiH, početak je procesa ukidanja demokratije kad je reč o Srbima u BiH. Strah SAD i EU od ekstremnog političkog islama usporava proces ukidanja MUP-a Srpske i potpunog rušenja srpske autonomije. Konačno, sud je pristao da ukine pritvor koji je dosuđen predsedniku RS. Ćutnja bošnjačkih nacionalista ukazuje da je moguće kako je posredi sporazum osuđenih koji podrazumeva dalje ustupke Srpske. 
U Crnoj Gori srpske stranke čine petinu vlade. Srbin je na čelu skupštine ove države. Primetno je poboljšanje kad je reč o zapošljavanju Srba u ustanovama državne uprave i lokalne samouprave. Takođe, postoji napredak kad je reč u ravnopravnosti Srba u prosveti i kulturi, koji je za sada simboličan. Zahtev Srba da većinski jezik u državi – srpski – postane službeni, naišao je na kampanju mržnje velike većine političkih aktera u Crnoj Gori. Za sada ova inicijativa nije uspela. Politički predstavnici srpskog naroda traže i ponovnu sakralizaciju i obnovu groba vladike Petra Drugog Petrovića Njegoša. Za sada bez uspeha. Jedan srpski književnik iz Crne Gore konačno je dobio Trinaestojulsku nagradu. Usledila je eksplozija šovinističke mržnje prema Srbima, koju je podsticao i strani novac. Crna Gora se korektnije držala prema Srbiji u pitanju spoljne politike. Proslava dana državnosti, 13. jula, prestala je da bude antisrpska manifestacija. Delimično se popravio i odnos zvanične Crne Gore prema pitanju Kosova i Metohije. 
Hrvatska i dalje nije ispunila sve odredbe Erdutskog sporazuma. SDSS je neprekidno, od dominantne većine Hrvata, viđena kao remetilački faktor. Napadi na Srbe su česti. Kritike srpske vlade s raznih stranaka su hronične. O stanju hrvatske javnosti rečito govori koncert profašističkog pevača Marka Perkovića Tompsona održan početkom leta ove godine u Zagrebu. U glavnom gradu države u kojoj živi 3,8 miliona stanovnika, okupilo oko pola miliona (broj ravan oko 80 odsto stanovnika Zagreba, odnosno 13,15 odsto ukupnog stanovništva Hrvatske) obožavalaca čoveka koji peva u slavu „gradiških mesara” – fašističkih zločinaca iz logora Jasenovac. Među okupljenima je bio vrh hrvatske države, kao i bivši slovenački premijer. Nastavlja se kampanja zatiranja svega što je srpsko, na redu su od države sprovedena rušenja srpskih grobova pored napuštenih sela i uklanjanje spomenika posvećenih Srbima poginulim u ratovima. 
Na Kosovu Unmik srpski narod je lišen svih prava. Pod izgovorom borbe protiv srpskog terorizma – incidenta u Banjskoj od pre dve godine – Srbi su gonjeni i segregirani. Izlazak srpskih političara iz ustanova omogućio je novi talas albanizacije srpskih krajeva Kosova i Metohije. Veliki broj Srba se odselio. U albanskim zatvorima, pod sumnjivim optužbama za ratne zločine, zatočeno je pedesetoro Srba. Napadi na Srbe su svakodnevni. Funkcionere Srbije zatvaraju zbog stava izrečenog u govoru. Čak i kosovske-albanske ustanove priznaju da nisu poštovana zakonom predviđena prava srpskog naroda na jezik i pismo. Grupa kriminalaca, već mesecima pokušava da, uz pomoć kosovskih vlasti, preuzme deo imovine SPC i time napravi presedan. 
U Severnoj Makedoniji je stanje nešto bolje nego ranije. SPC i MPC su se izmirile, Srbi su dobili određena verska prava. Ulazak DPSM u izvršnu vlast i stupanje Ivana Stolikovića na mesto potpredsednika vlade doveli su do pomaka stvari. U toku je borba za izjednačavanje prava manjina i ravnopravnost srpskog naroda. 
U Sloveniji i Albaniji srpski narod i dalje ne uživa prava nacionalne manjine. 
U Mađarskoj i Rumuniji Srba je preostalo jako malo, ali oni danas uživaju puna ustavna i zakonska prava. 
U Srbiji su od početka decembra 2024. do vremena objavljivanja ovog izveštaja trajale blokaderske demonstracije. Prvi put ovakve studentske demonstracije organizovane su uz otvorenu podršku vlada i javnosti Hrvatske, Slovenije, Federacije BiH i DPS-ovske opozicije u Crnoj Gori. U Crnoj Gori je organizovan prvi studentski protest u istoriji s ciljem podrške blokaderima u Srbiji. Šovinističku crnogorsku studentsku organizaciju „Kamo šjutra” vodio je i finansirao opozicioni DPS. U svim tim državama podršku blokaderima vodili su upravo oni krugovi koji decenijama rade na obespravljivanju srpskog naroda. 
Zvanična Srbija vodi aktivnu politiku prema srpskom narodu u regionu. Ta politika je posredna i nezvanična, često partijska, ali pitanje je da li s ovakim pritiscima Britanije, Nemačke i SAD ona uopšte može biti u većoj meri otvorena i državna. Davanja nisu transparentna, zvanično su niža nego u državama u sličnom položaju. Ipak, ideja jedinstva srpske nacije prvi put je tokom proteklih nekoliko godina definisana i formalno vođena zajedničkim delovanjem Srbije, Srpske i, u manjoj meri, Crne Gore. 
Ove godine izvestilac Evropskog parlamenta, Austrijanac, naveo je da je Severna Makedonija pod „toksičnim uticajem Srpskog sveta” i zbog ove netačne i neodgovorne izjave morao je da se javno pravda predstavnik severnomakedonske vlade.

*Napredni klub

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista