Права српског народа 2024/2025. године

Седамнаести пут од 2008. године, Напредни клуб, удружење грађана из Београда, објављује годишњи извештај о политичким правима српског народа у региону. Реч је о око 1,7 милиона Срба који живе у осам суседних и околних држава и једној територији под заштитом УН. Да је стање тешко показује динамика спољне политике бар пет балканских држава, те САД, Немачке и Британије као Великих сила чија токсична политика већ безмало четири деценије као свој средишњи циљ има умањивање и, коначно, укидање политичких и других права Срба изван граница Србије. Иако су политичка права српског народа по правилу дефинисана уставима и законима ових држава, уз малобројније изузетке њих непрекидно крше, а САД и ЕУ овакве процесе нити осуђују нити сматрају политички битним. Сасвим другачији, разуме се, јесте њихов однос кад је реч о правима мањина у Србији, Северној Македонији или Руској Федерацији. Кад смо почели да пишемо ове извештаје, у суседним и околним државама живео је око 2,1 милион Срба, данас – уз чињеницу да је у чак у три земље попис под сумњом зато што су власти настојале да смање број Срба – на истој територији живи око 1,7 милиона припадника српског народа или око 19 одсто мање. 
Већ једанаест година корице ових извештаја су из свих наведених разлога црне боје. 
Током протекле године настављена су настојања Немачке и Британије да помогну бошњачком националном покрету у рушењу Устава БиХ из 1996. и омогуће развлашћивање Републике Српске. Настављени су покушаји да неуставним и незаконитим одлукама нелегитимног Уставног суда БиХ буде одузета имовина Српској, да лажном „заштитом” права мањина на кандидовање омогуће Бошњацима да бирају српске представнике у установе и постепено укидају законе који гарантују равноправност три народа. Коначно, осуда Милорада Додика, председника Републике Српске, за вербални деликт и то према нелегалном високом представнику, коју је досудио неуставни Суд БиХ, почетак је процеса укидања демократије кад је реч о Србима у БиХ. Страх САД и ЕУ од екстремног политичког ислама успорава процес укидања МУП-а Српске и потпуног рушења српске аутономије. Коначно, суд је пристао да укине притвор који је досуђен председнику РС. Ћутња бошњачких националиста указује да је могуће како је посреди споразум осуђених који подразумева даље уступке Српске. 
У Црној Гори српске странке чине петину владе. Србин је на челу скупштине ове државе. Приметно је побољшање кад је реч о запошљавању Срба у установама државне управе и локалне самоуправе. Такође, постоји напредак кад је реч у равноправности Срба у просвети и култури, који је за сада симболичан. Захтев Срба да већински језик у држави – српски – постане службени, наишао је на кампању мржње велике већине политичких актера у Црној Гори. За сада ова иницијатива није успела. Политички представници српског народа траже и поновну сакрализацију и обнову гроба владике Петра Другог Петровића Његоша. За сада без успеха. Један српски књижевник из Црне Горе коначно је добио Тринаестојулску награду. Уследила је експлозија шовинистичке мржње према Србима, коју је подстицао и страни новац. Црна Гора се коректније држала према Србији у питању спољне политике. Прослава дана државности, 13. јула, престала је да буде антисрпска манифестација. Делимично се поправио и однос званичне Црне Горе према питању Косова и Метохије. 
Хрватска и даље није испунила све одредбе Ердутског споразума. СДСС је непрекидно, од доминантне већине Хрвата, виђена као реметилачки фактор. Напади на Србе су чести. Критике српске владе с разних странака су хроничне. О стању хрватске јавности речито говори концерт профашистичког певача Марка Перковића Томпсона одржан почетком лета ове године у Загребу. У главном граду државе у којој живи 3,8 милиона становника, окупило око пола милиона (број раван око 80 одсто становника Загреба, односно 13,15 одсто укупног становништва Хрватске) обожавалаца човека који пева у славу „градишких месара” – фашистичких злочинаца из логора Јасеновац. Међу окупљенима је био врх хрватске државе, као и бивши словеначки премијер. Наставља се кампања затирања свега што је српско, на реду су од државе спроведена рушења српских гробова поред напуштених села и уклањање споменика посвећених Србима погинулим у ратовима. 
На Косову Унмик српски народ је лишен свих права. Под изговором борбе против српског тероризма – инцидента у Бањској од пре две године – Срби су гоњени и сегрегирани. Излазак српских политичара из установа омогућио је нови талас албанизације српских крајева Косова и Метохије. Велики број Срба се одселио. У албанским затворима, под сумњивим оптужбама за ратне злочине, заточено је педесеторо Срба. Напади на Србе су свакодневни. Функционере Србије затварају због става изреченог у говору. Чак и косовске-албанске установе признају да нису поштована законом предвиђена права српског народа на језик и писмо. Група криминалаца, већ месецима покушава да, уз помоћ косовских власти, преузме део имовине СПЦ и тиме направи преседан. 
У Северној Македонији је стање нешто боље него раније. СПЦ и МПЦ су се измириле, Срби су добили одређена верска права. Улазак ДПСМ у извршну власт и ступање Ивана Столиковића на место потпредседника владе довели су до помака ствари. У току је борба за изједначавање права мањина и равноправност српског народа. 
У Словенији и Албанији српски народ и даље не ужива права националне мањине. 
У Мађарској и Румунији Срба је преостало јако мало, али они данас уживају пуна уставна и законска права. 
У Србији су од почетка децембра 2024. до времена објављивања овог извештаја трајале блокадерске демонстрације. Први пут овакве студентске демонстрације организоване су уз отворену подршку влада и јавности Хрватске, Словеније, Федерације БиХ и ДПС-овске опозиције у Црној Гори. У Црној Гори је организован први студентски протест у историји с циљем подршке блокадерима у Србији. Шовинистичку црногорску студентску организацију „Камо шјутра” водио је и финансирао опозициони ДПС. У свим тим државама подршку блокадерима водили су управо они кругови који деценијама раде на обесправљивању српског народа. 
Званична Србија води активну политику према српском народу у региону. Та политика је посредна и незванична, често партијска, али питање је да ли с оваким притисцима Британије, Немачке и САД она уопште може бити у већој мери отворена и државна. Давања нису транспарентна, званично су нижа него у државама у сличном положају. Ипак, идеја јединства српске нације први пут је током протеклих неколико година дефинисана и формално вођена заједничким деловањем Србије, Српске и, у мањој мери, Црне Горе. 
Ове године известилац Европског парламента, Аустријанац, навео је да је Северна Македонија под „токсичним утицајем Српског света” и због ове нетачне и неодговорне изјаве морао је да се јавно правда представник северномакедонске владе.

*Напредни клуб

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа