O mojoj sudbini odlučiće narod na referendumu

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Predaja i odustajanje ne postoje, to nije opcija ‒ u zakletvi koju sam položio nema nikakvog CIK-a, tamo sam se zakleo da ću se časno držati ustava i zakona Republike Srpske i BiH, napisao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik na „Iksu”, nakon što je Centralna izborna komisija (CIK) BiH na juče održanoj sednici donela odluku o prestanku njegovog mandata. 

Odluka CIK-a usledila je nakon što je Apelaciono veće Suda BiH pre neki dan potvrdilo prvostepenu sudsku presudu kojom je Dodik osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita.   

„A šta ako odbijem”, napisao je Dodik neposredno pred objavljivanje odluke CIK-a, ne precizirajući na šta misli.   

Protiv odluke CIK-a BiH dozvoljena je žalba koja se podnosi Apelacionom odeljenju Suda BiH u roku od dva dana od prijema odluke. Nakon što odluka CIK-a postane pravosnažna, u roku od 90 dana donosi se odluka o raspisivanju i održavanju prevremenih izbora. Međutim, takva odluka bi mogla izazvati nove političke potrese u BiH, gde se situacija ne smiruje već bezmalo dve godine, to jest otkako je pokrenut proces protiv Dodika po osnovu izmena Krivičnog zakona BiH koje su nametnute od strane nemačkog diplomate. Po oktroisanim odredbama procesuiran je predsednik RS, iako Kristijana Šmita kao visokog predstavnika ne priznaju Republika Srpska, Rusija i Kina, jer nije imenovan u skladu s Dejtonskim sporazumom, od strane Saveta bezbednosti UN.

„Samo narod može oduzeti mandat, koji ga je i dao predsedniku”, istakao je portparol SNSD-a Radovan Kovačević, koji je objavio fotografiju mačke kojoj je na repu okačena odluka CIK-a.

„Vidimo se na izborima. Sledeće godine”, napisao je on na „Iksu”.    

CIK je odluku doneo jednoglasno, za je bilo svih sedam članova. Član te komisije Suad Arnautović rekao je kako je odluka o oduzimanju mandata predsedniku Srpske deklarativna, budući da će ona postati pravosnažna tek nakon što prođe rok žalbe. Istakao je da to može potrajati mesec ili dva zbog papirologije.

Čeka se zvaničan stav dve najveće partije opozicije, SDS-a i PDP-a, koji treba da se odrede o vladi nacionalnog jedinstva, na koju zbog novonastale sitaucije poziva SNSD. Funkcioneri tih partija iz drugog reda već potvrđuju odluke donete u Sarajevu. Šef Kluba odbornika PDP-a u Skupštini RS Igor Crnadak je na konferenciji za novinare procenio da će Dodik prihvatiti oduzimanje mandata, te naveo da „ne treba praviti dramu već razmišljati o budućnosti RS”.

„Najverovatnije sredinom oktobra, koliko čujem bi mogli biti izbori”, kaže Crnadak.  

Šefica poslaničkog kluba SDS-a u Skupštini RS Mirjana Orašanin smatra da je „era Milorada Dodika završena”.  

Potpredsednica SNSD-a Željka Cvijanović odgovara da smo mi „demokratska Republika Srpska, u kojoj naše predstavnike biramo na izborima, a mandat nam daje i oduzima narod”.

U Palati republike juče je održan sastanak vladajućih partija, koji su odluke pravosuđa i CIK-a nazvali „rušenjem volje naroda”. 

Sa sednice CIK-a nije bilo prenosa uživo, a i ovaj put su federalni mediji objavili vest da je CIK oduzeo mandat predsedniku Srpske u vreme kada glasanje nije ni počelo, što je unelo sumnje u transparentnost odlučivanja. Dodikova stranka i ostale partije iz vlasti su pre toga odbacile sudsku presudu ocenivši je kao neustavnu i politički motivisanu. Naredne korake Srpske treba da utvrdi Skupština RS. Očekuje se da republički parlament definiše kako će se institucije Srpske odnositi prema odluci pravosuđa i CIK-a da se Dodiku, kog je narod izabrao 2022. godine, oduzme mandat i kako će postupati u slučaju da budu raspisani prevremeni izbori.   

Dodiku je zabranjeno obavljanje političkih funkcija u javnim institucijama koje se finaniraju iz budžeta, što po svim pravnim tumačenjima ne obuhvata funkciju predsednika stranke, to jest njegovog SNSD-a, iako bošnjački političari vrše pritisak na sud da tumačenjem obuhvati i zabranu obavljanja vodeće funkcije u partiji. Šmit je, između ostalog, ranije uveo zabranu finansiranja iz budžeta za Dodikov SNSD i Ujedinjenu Srpsku Nenada Stevandića.              

Ministar za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje RS, Željko Budimir, upozorava da prolazimo kroz jednu od najvećih kriza u istoriji dejtonske BiH.

„Ovo je legalizacija političkog progona srpskog naroda u BiH. Posle presude se otvara niz aktivnosti koje će biti napad na Srpsku, njeno obrazovanje, policiju, imovinu”, upozorio je Budimir. 

Rektor Univerziteta u Banjaluci Radoslav Gajanin kaže da akademska zajednica mora pružiti podršku predsedniku i institucijama.

„Pozivam sve političke aktere i rukovodstvo svih institucija da shvate ozbiljnost trenutka. Srpska je ušla u ozbiljnu krizu i ozbiljno je napadnuta. Pozivam na jedinstvo u zaštiti interesa RS. Ako je moguće opozvati predsednika moguće je opozvati bilo koga. To nigde u svetu nema”, rekao je Gajanin.

Petrov: Prema ustavnom pravu mandat može da oduzme samo narod RS

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Srbije Vladan Petrov izjavio je da predsednik Republike Srpske Miloradu Dodiku, prema ustavnom pravu BiH, mandat može oduzeti samo narod Republike Srpske ako ga opozove, a ne Centralna izborna komisija BiH (CIK). „Izborni zakon BiH nije jači od Ustava RS, koji je u svemu u skladu sa Dejtonskim ustavom”, rekao je Petrov za Tanjug, govoreći o odluci CIK BiH o oduzimanju mandata Dodiku.

Naveo je da je odluka CIK-a očekivana, jer je, kako je rekao, posledica pravosnažnosti presude koja je izrečena pre nekoliko dana i ukazao da CIK samo strogo primenjuje izborni zakon BiH, a taj izborni zakon predviđa da izabranom licu ili članu organa vlasti na svim nivoima, a to znači i predsedniku Republike Srpske, prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran danom pravnosnažnosti sudske odluke kojom je izrečena kazna zatvora u trajanju od šest meseci ili duže.

Prema rečima Petrova, Centralna izborna komisija je samo konstatovala ovu činjenicu, ne ulazeći u pitanje pravne valjanosti pravnosnažne presude, jer ona za to, prema zakonu, i nije ovlašćena. Petrov je objasnio da ustav entiteta složene države BiH predviđa dva osnova za prevremeni prestanak mandata predsednika republike ‒ jedan je ostavka, a drugi je opoziv od strane naroda. „Ustav Republike Srpske, dakle, ne predviđa ovaj osnov za prevremeni prestanak mandata koji je predviđen izbornim zakonom BiH”, istakao je Petrov.

Dodao je da se s pravom može postaviti pitanje koji je od ova dva pravna akta jači ‒ izborni zakon BiH ili Ustav Republike Srpske. „Imajući u vidu same odredbe izvornog Dejtonskog ustava i činjenicu da je Ustav Republike Srpske u svemu u skladu sa Dejtonskim ustavom, postavlja se pitanje da li je onda u stvari problem u samom izbornom zakonu i da li je taj pravni akt, koji je inače više puta menjao i sam visoki predstavnik, u skladu sa Dejtonskim ustavom”, rekao je Petrov.

On smatra da je u konkretnom slučaju potrebno dosledno poštovati Ustav Republike Srpske, koji je, kako je naglasio, u svemu u skladu sa Dejtonskim ustavom. „Imajući u vidu složenu, ali nedovoljno precizno definisanu prirodu državnog uređenja, moramo imati u vidu i odluku Ustavnog suda BiH 89/05 o konstitutivnosti naroda, u kojoj je rečeno da odmah iza Ustava BiH dolaze ustavi entiteta, pa tek onda zakoni BiH”, rekao je Petrov.

Dodao je da iz toga nedvosmisleno dolazi zaključak da u slučaju sukoba ustava entiteta i zakona BiH primat treba dati Ustavu RS.