О мојој судбини одлучиће народ на референдуму

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Предаја и одустајање не постоје, то није опција ‒ у заклетви коју сам положио нема никаквог ЦИК-а, тамо сам се заклео да ћу се часно држати устава и закона Републике Српске и БиХ, написао је председник Републике Српске Милорад Додик на „Иксу”, након што је Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ на јуче одржаној седници донела одлуку о престанку његовог мандата. 

Одлука ЦИК-а уследила је након што је Апелационо веће Суда БиХ пре неки дан потврдило првостепену судску пресуду којом је Додик осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког деловања због непоштовања одлука Кристијана Шмита.   

„А шта ако одбијем”, написао је Додик непосредно пред објављивање одлуке ЦИК-а, не прецизирајући на шта мисли.   

Против одлуке ЦИК-а БиХ дозвољена је жалба која се подноси Апелационом одељењу Суда БиХ у року од два дана од пријема одлуке. Након што одлука ЦИК-а постане правоснажна, у року од 90 дана доноси се одлука о расписивању и одржавању превремених избора. Међутим, таква одлука би могла изазвати нове политичке потресе у БиХ, где се ситуација не смирује већ безмало две године, то јест откако је покренут процес против Додика по основу измена Кривичног закона БиХ које су наметнуте од стране немачког дипломате. По октроисаним одредбама процесуиран је председник РС, иако Кристијана Шмита као високог представника не признају Република Српска, Русија и Кина, јер није именован у складу с Дејтонским споразумом, од стране Савета безбедности УН.

„Само народ може одузети мандат, који га је и дао председнику”, истакао је портпарол СНСД-а Радован Ковачевић, који је објавио фотографију мачке којој је на репу окачена одлука ЦИК-а.

„Видимо се на изборима. Следеће године”, написао је он на „Иксу”.    

ЦИК је одлуку донео једногласно, за је било свих седам чланова. Члан те комисије Суад Арнаутовић рекао је како је одлука о одузимању мандата председнику Српске декларативна, будући да ће она постати правоснажна тек након што прође рок жалбе. Истакао је да то може потрајати месец или два због папирологије.

Чека се званичан став две највеће партије опозиције, СДС-а и ПДП-а, који треба да се одреде о влади националног јединства, на коју због новонастале ситауције позива СНСД. Функционери тих партија из другог реда већ потврђују одлуке донете у Сарајеву. Шеф Клуба одборника ПДП-а у Скупштини РС Игор Црнадак је на конференцији за новинаре проценио да ће Додик прихватити одузимање мандата, те навео да „не треба правити драму већ размишљати о будућности РС”.

„Највероватније средином октобра, колико чујем би могли бити избори”, каже Црнадак.  

Шефица посланичког клуба СДС-а у Скупштини РС Мирјана Орашанин сматра да је „ера Милорада Додика завршена”.  

Потпредседница СНСД-а Жељка Цвијановић одговара да смо ми „демократска Република Српска, у којој наше представнике бирамо на изборима, а мандат нам даје и одузима народ”.

У Палати републике јуче је одржан састанак владајућих партија, који су одлуке правосуђа и ЦИК-а назвали „рушењем воље народа”. 

Са седнице ЦИК-а није било преноса уживо, а и овај пут су федерални медији објавили вест да је ЦИК одузео мандат председнику Српске у време када гласање није ни почело, што је унело сумње у транспарентност одлучивања. Додикова странка и остале партије из власти су пре тога одбациле судску пресуду оценивши је као неуставну и политички мотивисану. Наредне кораке Српске треба да утврди Скупштина РС. Очекује се да републички парламент дефинише како ће се институције Српске односити према одлуци правосуђа и ЦИК-а да се Додику, ког је народ изабрао 2022. године, одузме мандат и како ће поступати у случају да буду расписани превремени избори.   

Додику је забрањено обављање политичких функција у јавним институцијама које се финанирају из буџета, што по свим правним тумачењима не обухвата функцију председника странке, то јест његовог СНСД-а, иако бошњачки политичари врше притисак на суд да тумачењем обухвати и забрану обављања водеће функције у партији. Шмит је, између осталог, раније увео забрану финансирања из буџета за Додиков СНСД и Уједињену Српску Ненада Стевандића.              

Министар за научно-технолошки развој и високо образовање РС, Жељко Будимир, упозорава да пролазимо кроз једну од највећих криза у историји дејтонске БиХ.

„Ово је легализација политичког прогона српског народа у БиХ. После пресуде се отвара низ активности које ће бити напад на Српску, њено образовање, полицију, имовину”, упозорио је Будимир. 

Ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин каже да академска заједница мора пружити подршку председнику и институцијама.

„Позивам све политичке актере и руководство свих институција да схвате озбиљност тренутка. Српска је ушла у озбиљну кризу и озбиљно је нападнута. Позивам на јединство у заштити интереса РС. Ако је могуће опозвати председника могуће је опозвати било кога. То нигде у свету нема”, рекао је Гајанин.

Петров: Према уставном праву мандат може да одузме само народ РС

Професор Правног факултета у Београду и судија Уставног суда Србије Владан Петров изјавио је да председник Републике Српске Милораду Додику, према уставном праву БиХ, мандат може одузети само народ Републике Српске ако га опозове, а не Централна изборна комисија БиХ (ЦИК). „Изборни закон БиХ није јачи од Устава РС, који је у свему у складу са Дејтонским уставом”, рекао је Петров за Танјуг, говорећи о oдлуци ЦИК БиХ о одузимању мандата Додику.

Навео је да је одлука ЦИК-а очекивана, јер је, како је рекао, последица правоснажности пресуде која је изречена пре неколико дана и указао да ЦИК само строго примењује изборни закон БиХ, а тај изборни закон предвиђа да изабраном лицу или члану органа власти на свим нивоима, а то значи и председнику Републике Српске, престаје мандат пре истека времена на које је изабран даном правноснажности судске одлуке којом је изречена казна затвора у трајању од шест месеци или дуже.

Према речима Петрова, Централна изборна комисија је само констатовала ову чињеницу, не улазећи у питање правне ваљаности правноснажне пресуде, јер она за то, према закону, и није овлашћена. Петров је објаснио да устав ентитета сложене државе БиХ предвиђа два основа за превремени престанак мандата председника републике ‒ један је оставка, а други је опозив од стране народа. „Устав Републике Српске, дакле, не предвиђа овај основ за превремени престанак мандата који је предвиђен изборним законом БиХ”, истакао је Петров.

Додао је да се с правом може поставити питање који је од ова два правна акта јачи ‒ изборни закон БиХ или Устав Републике Српске. „Имајући у виду саме одредбе изворног Дејтонског устава и чињеницу да је Устав Републике Српске у свему у складу са Дејтонским уставом, поставља се питање да ли је онда у ствари проблем у самом изборном закону и да ли је тај правни акт, који је иначе више пута мењао и сам високи представник, у складу са Дејтонским уставом”, рекао је Петров.

Он сматра да је у конкретном случају потребно доследно поштовати Устав Републике Српске, који је, како је нагласио, у свему у складу са Дејтонским уставом. „Имајући у виду сложену, али недовољно прецизно дефинисану природу државног уређења, морамо имати у виду и одлуку Уставног суда БиХ 89/05 о конститутивности народа, у којој је речено да одмах иза Устава БиХ долазе устави ентитета, па тек онда закони БиХ”, рекао је Петров.

Додао је да из тога недвосмислено долази закључак да у случају сукоба устава ентитета и закона БиХ примат треба дати Уставу РС.