Visok pritisak, stres i vreme – „okidači” za pojavu šloga

Nakon moždanog udara koji je doživeo gostujući na Televiziji Pink, ministar za javna ulaganja Darko Glišić i dalje se nalazi u teškom stanju, sa tendencijama poboljšanja zdravstvenog statusa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je saopštio da je ministar Glišić dobro i da ga je posetio u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

– Darko je bolje, razgovarao sam sa njim. Još se pomalo muči, ali ne mogu da vam opišem moju radost, a i njegovu – rekao je Vučić.

U ovakvim slučajevima je sreća u nesreći što je ministar Glišić bio na javnom mestu, što je odmah uočen problem i što je hitno prevezen u bolnicu, gde je dobio neophodnu terapiju, a zatim je i operisan. Jer, kako lekari ističu, često se dešava da ljudi šlog dožive u toku noći, pa članovi porodice to primete tek ujutru, kada je prošlo dosta sati od udara, a samim tim i mogućnost da bez obzira na sve medikamente i intervencije osoba preživi.

Naime, kada osoba doživi šlog, najvažnije je da u što kraćem roku dobije odgovarajuću terapiju. Od toga zavisi hoće li se u potpunosti oporaviti, da li će morati na dužu rehabilitaciju ili će živeti sa nekom posledicom moždanog udara. Statistika pokazuje da se samo trećina pacijenata sa teškim moždanim udarom oporavi, a da ostali imaju najčešće poremećaj govora, oduzetost polovine tela, često i depresiju.

Docent dr Marjana Vukićević, neurolog i v. d. direktora Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava”, ističe da je najveći problem u Srbiji kašnjenje pacijenata po dobijanje terapije. To se dešava jer ljudi ne prepoznaju znake šloga.

– Bitno je da u roku od četiri i po sata od kada krenu znaci poput oduzetosti jedne strane tela, gubitka vida ili ravnoteže, vrtoglavice, otežanog govora, pacijent dođe u bolnicu i dobije trombolitičku terapiju kojom se razgrađuje tromb, odnosno mesto zapušenja krvnog suda i „otvara” protok krvi da može da dođe do oštećenog dela mozga. Bitno je da terapijom sačuvamo što više nervnih ćelija – dodaje dr Vukićević.

Na pojavu šloga utiče mnogo faktora. Osobi koja ima rizik od pojave moždanog udara ne prijaju visoke temperature vazduha, jer to utiče na hidraciju organizma i izmenu gustine krvi, a tu je i loša kontrola krvnog pritiska koji je sigurno najznačajniji faktor rizika. Posebno ne prijaju oscilacije vremena, koje sa skokom krvnog pritiska utiču na veći broj obolelih od šloga.

– U slučaju pojave velikih trombova, kada su zapušeni veliki krvni sudovi, neophodno je da se pacijent odvede u angio-salu, u kojoj će stručnjaci uz pomoć katetera, venskim putem, doći do zapušenog krvnog suda u mozgu, izvući tromb i osloboditi krvni sud za dotok krvi u tkivo koje je trpelo usled nedostatka kiseonika i hrane. Nekada je ova bolest pogađala uglavnom starije od 80 godina. Sada mnogi traže pomoć posle 50. godine, a ima ih i u četvrtoj deceniji života – dodaje dr Vukićević.

Prema rečima dr Radmile Šehić, koja je radni vek provela u beogradskom Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, takozvani cerebrovaskularni insulti često budu isprovocirani spoljašnjim faktorima i klimatskim uslovima, kao i nekom stresnom situacijom, kada dođe do iznenadnog skoka krvnog pritiska – što je baza mnogih šlogova. Mozak je veoma osetljiv na nedostatak kiseonika i ta zona mozga koja je pogođena dotokom krvi je ugrožena. Moždane ćelije se brzo oštete, često nepovratno, pa je oporavak čoveka nepotpun.

– Osoba je verovatno prethodno već imala neko oštećenje krvnih sudova mozga. Skok pritiska tada dovede do toga da se otkači deo tromba u telu i zapuši krvni sud u mozgu. To je jedna od blažih opcija, gde se po eliminaciji tog tromba uspostave normalne funkcije mozga i organizma. Međutim, mnogo je teža situacija kada dođe do krvarenja u mozgu, što može da bude prouzrokovano takođe naglim skokom krvnog pritiska, najčešće zbog akumuliranog stresa. Tada se oduzima jedna strana tela. Ako je desna – dolazi do poremećaja govora, što je teža strana šloga. Bilo bi idealno da osoba dobije pomoć u „zlatnom satu”, odnosno u roku od jedan sat otkad se to dogodilo, jer se povećavaju šanse da čovek prevaziđe to što mu se dogodilo. Nekada se na licu mesta uključuju infuzioni rastvori manitola, to je diuretik koji smanjuje otok mozga. Ima oprečnih mišljenja da li se tada daju kortiko preparati zbog smanjenja otoka mozga. Ono što se prvo uradi na licu mesta jeste da se determiniše stanje osobe. Zahvaljujući savremenim metodama dijagnostike i lečenja, veliki broj onih koji dožive šlog dođu u fazu oporavka ili rehabilitacije. Oni koji prežive udar moraju stalno da kontrolišu krvni pritisak, da rade laboratorijske analize i idu na preglede kod neurologa – navodi dr Šehić.

Nezvanični podaci pokazuju da u našoj zemlji godišnje šlog dobije čak 28.000 ljudi i da je to vodeći uzrok umiranja. Na svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a na svakih sat vremena – jedna izgubi život.

Vučević: Sve nas je šokiralo

I Miloš Vučević, lider SNS-a i savetnik predsednika za regionalna pitanja, naglasio je u gostovanju na Televiziji Pink da kreće period Glišićevog oporavka.

– Sve nas je šokiralo. Verujem da će biti brzo s nama. Puno ga pozdravljamo, fali nam. Radujem se njegovom oporavku. To je čovek koji ima uredan život. Ne konzumira ni alkohol ni duvan – dodao je Vučević.