Ankara se nada priznanju Palestine

Predsednik Redžep Tajip Erdogan je u telefonskom razgovoru pozdravio poteze nekoliko vodećih zapadnih zemalja koje su najavile da će priznati palestinsku državu kako bi se konačno otvorio proces za zaustavljanje krvoprolića u Gazi. Francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer potvrdili su da će taj potez povući na jesenjem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija krajem idućeg meseca u Njujorku. U poslednje vreme to su uradile ili najavile Španija, Norveška, Irska, Slovenija i još nekoliko zapadnih zemalja kako bi se konačno otvorio put za mir na Bliskom istoku.

„Krug oko izraelskog premijera Benjamina Netanjahua konačno počinje da se zatvara”, ističu vladi bliski istanbulski mediji, dok oni oprezniji upozoravaju da treba sačekati da se vidi kako će na najnoviji razvoj reagovati Vašington koji je dosad bezrezervno podržavao obračune Izraelaca sa Palestincima iako u tim sukobima u poslednje vreme, kako tvrdi Unicef, dnevno strada u proseku po 28 dece, što u oružanim napadima, što od gladi, žeđi ili nedostatka lekova.

Takvo reagovanje Ankare na poteze Londona i Pariza i drugih zapadnih zemalja se moglo očekivati pošto ona od prvog dana bezrezervno podržava Palestince i osuđuje Netanjahua koga optužuje za „ratne zločine i genocid nad civilima u Gazi”. Turska je među prvima podržala pokretanje postupka protiv izraelskog premijera pred Međunarodnim krivičnim sudom i Međunarodnim sudom pravde zbog zločina i genocida nad Palestincima.

„Scene koje smo gledali u nacističkim logorima sada mogu da se vide u Gazi. Ko god ćuti o ovom genocidu taj je saučesnik u tim zločinima koje je izvršio Izrael. Ovih dana kada gine masa ljudi ili mnogi umiru od gladi ja pozivam međunarodnu zajednicu da stane na stranu humanosti... Najefikasniji odgovor na politiku koju vodi vlada u Tel Avivu je stvaranje palestinske države u granicama koje su utvrđene još 1967. godine sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom”, ocenjuje Erdogan.

On je jedno vreme pokušavao da posreduje u sukobu između Hamasa i Izraela, ali je u međuvremenu digao ruke. Netanjahu to nije prihvatio pošto Ankara od prvog dana stoji samo iza jedne strane ‒ Palestinaca. U Tel Avivu smatraju da Erdogan ne može da bude objektivan medijator pošto se ponaša kao nekada osmanski osvajači.

U Ankari se ne predaju: Mi ćemo udvostručiti napore da se što pre postigne dogovor o prekidu neprijateljstava. U sukobima koji su počeli u oktobru 2023. godine dosad je poginulo više od 60.000 Palestinaca, najviše civila, a teže ili lakše je ranjeno 140.000, tvrde zdravstveni radnici u Gazi na koje se pozivaju turski mediji. U isto vreme više od dva miliona Palestinaca je moralo privremeno ili trajno da napusti svoje domove. Sada bitišu pod šatorima ili pod vedrim nebom gde mnogi svakodnevno umiru od gladi pošto izraelska armija od početka blokira dopremanje humanitarne pomoći.

U Turskoj se sada sa interesovanjem očekuje predstojeće zasedanje GS UN na kome će se, kako se najavljuje, raspravljati i o statusu palestinske države, koji je dosad priznalo 144 od ukupno 193 zemlje članice svetske organizacije. Ona sada zvanično ima status zemlje-posmatrača. Njena dalja sudbina će pre svega zavisiti od stava Amerike koja, kao stalni član Saveta bezbednosti, može da uloži veto kao što je to poslednji put uradila 2024. pošto je dosad u Vašingtonu taj proces ocenjivan kao preuranjen.

Izrael je protiv prijema Palestine u UN kao punopravnog člana. „Činjenica da se sada o tome razgovara je potvrda da neko želi da se palestinski teroristi nagrade za krvave napade na Izraelce u Gazi u oktobru 2023. godine”, poručuju iz Tel Aviva.-