Tabakovićeva: Nastavljamo da radimo u opštem interesu svih građana

„Tokom prethodnih trinaest godina poslovni ambijent i ekonomska slika Srbije znatno su unapređeni. Obezbedili smo inflaciju uporedivu s drugim zemljama Srednje Evrope, investicioni rejting zemlje, rekordne devizne rezerve, relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, znatno niže kamatne stope, drastično veću zaposlenost i bolje pokazatelje životnog standarda građana. I u narednom periodu nastavićemo da pratimo i da reagujemo oprezno. Kurs ne menjamo, već nastavljamo da radimo u opštem interesu svih naših građana, a Srbija će ostati sigurno mesto za sve investitore. Nastavićemo da se borimo da Srbija ostane na putu održivog privrednog rasta koji nas približava dohotku razvijenih tržišnih privreda”, izjavila je juče povodom 13 godina na mestu guvernera NBS guverner Jorgovanka Tabaković.

Istakla je da je nasleđena visoka i volatilna inflacija u Srbiji za manje od godinu dana oborena za čak 10 procentnih poena – sa 12,2 odsto krajem 2012. na 2,2 u oktobru 2013. godine. Dinar je nominalno ojačao za 1,2 odsto prema evru, a NBS je u uslovima preovlađujućih pritisaka ka jačanju domaće valute, na deviznom tržištu neto kupila 10,9 milijardi evra. To je bio najznačajniji faktor rasta deviznih rezervi.

– Štednja građana beleži rekordne nivoe – dinarska je premašila 200 milijardi dinara, a devizna je dostigla skoro 16 milijardi evra. Dok je devizna štednja u poslednjih trinaest godina povećana za 90 odsto, dinarska štednja je povećana čak jedanaest puta. Kamatne stope na nove dinarske kredite privredi i stanovništvu danas su za 10 i 11 procentnih poena niže nego krajem 2012. godine, uprkos ciklusu zaoštravanja monetarnih politika u aktuelnom globalnom inflatornom talasu – ističe Tabakovićeva.

U istom periodu pet do šest puta su snižene međubankarske naknade – s prosečnih oko jedan na 0,2 odsto iznosa transakcije.

Uz visok privredni rast i visok, a održiv realni rast zarada životni standard građana je povećan.

– O tome govore i podaci o rekordnoj pokrivenosti potrošačke korpe zaradom. Pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom od 99,8 odsto veća je za 33,8 procentnih poena u odnosu na 2013. Pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom od 95 odsto veća je za 36 procentnih poena u odnosu na 2013.

Tokom 2020. godine građanima i privredi omogućili smo moratorijum na otplatu kredita i lizinga u dva navrata (mart i jul), koje je iskoristilo preko 90%, odnosno 80% dužnika. Omogućen je i reprogram i refinansiranje obaveza dužnika banaka i davalaca lizinga koji su posebno bili pogođeni pandemijom.

Zaključno s junom 2025. godine, preko 5.800 dužnika iskoristilo je ustupak restrukturiranja gotovinskih, potrošačkih i drugih sličnih kredita, u ukupnom iznosu od 4,4 milijarde dinara.