Bugarska: Napredak, uz stare loše navike

Druga godina u Evropskoj uniji donela je Bugarskoj prvi veliki šok. U julu je Evropska komisija odlučila da joj zbog korupcije uskrati 520 miliona evra i da zapreti da bi ukupna suma obustavljene pomoći iz zajedničkog budžeta mogla da dostigne i milijardu evra, što se nijednoj članici EU do sada nije desilo. Ipak, bugarska javnost nije ovu odluku Brisela dočekala na nož – čak 76 odsto ispitanih je u jednoj anketi izjavilo da je ona opravdana.

„Po tome se verovatno dosta razlikujemo od Srba”, objašnjava Bojko Vasilev, voditelj popularne političke emisije „Panorama” na bugarskoj nacionalnoj televiziji. „Ovdašnja javnost misli da uskraćivanje tih fondova nije bilo preteran potez, jer je uverena da samo Brisel može da popravi stanje, odnosno da uredi naše političare. Naravno, opozicija je odmah rekla da je vlada odgovorna za taj skandal i tražila da podnese ostavku, ali je reakcija same vlade bila zanimljiva. Ona je insistirala na tome da može da reši taj problem i brzo je preduzela neke korake”, kaže Vasilev.

Smenjeni su ključni načelnici u Ministarstvu unutrašnjih poslova i napravljeno je nezavisno policijsko telo za borbu protiv korupcije, ali zapadne članice EU i dalje nisu zadovoljne malim brojem optužnica za korupciju i time što ni za jedno od 150 mafijaških ubistava niko nije osuđen.

Šta još Evropska komisija zamera Bugarskoj? Klasični primeri su situacija u državnoj agenciji za izgradnju puteva, čiji je direktor jedan ugovor vredan 50 miliona evra potpisao sa firmom svog brata, a neke lokalne vlasti i poljoprivrednici predstavljali su groblja i fudbalske terene kao njive i za njih tražili evropske subvencije.

Bugarska je stekla epitet „najkorumpiranije države EU” koja stalno obećava da će se sa tim problemom izboriti, ali ne postiže nikakve rezultate. Na listi organizacije Transparensi internešenel ona po nivou percepcije korupcije deli 72. mesto dok je Srbija, na primer, još lošija – deli 85. mesto.

Prema mišljenju predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, stanje se od jula nije popravilo, pa je u novembru odlučeno da se zaustavi i 220 miliona evra pretpristupne pomoći koju je Sofija tek trebalo da dobije. „Neophodni su konkretni i uverljivi rezultati u pravosudnoj reformi, u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Prema Bugarskoj se odnosimo kao prema bilo kojoj drugoj državi članici. Nema drugorazrednih članica”, rekao je Barozo u odgovoru na kritiku koju mu je uputio premijer Sergej Stanišev.

„Uvek tražim od međunarodnih eksperata da Bugarsku mere sa Bugarskom, ne sa Holandijom ili Švedskom koje imaju drugačiju istoriju, demokratiju i tržišnu ekonomiju. Bugarsku treba porediti sa Bugarskom od pre pet godina. Ako se tako gleda, napredak je zadivljujući”, rekao je bugarski premijer u intervjuu londonskom „Tajmsu”.

Njegov ministar spoljnih poslova Ivajlo Kalfin bio je još izričitiji: „Mislimo da je način na koji Evropska komisija razgovara sa Bugarskom neprihvatljiv.” Zatim je – šaljući poruku Briselu – pohvalio svog ruskog kolegu Sergeja Lavrova koji mu je „rekao da su energetski projekti sa Bugarskom ruski prioritet”.

Novinar Bojko Vasilev, inače doktor sociologije, misli da su tri bitne okolnosti dovele do ovakve situacije. „Državna birokratija je slabo plaćena, pa imamo veliki problem s nedostatkom kadra. Sa platom od 300 do 500 evra koju daje službenicima, država ne može da izdrži konkurenciju privatnog biznisa koji nudi mnogo veće zarade. Drugo, u Bugarskoj je teška demografska situacija i, treće, možda i najvažnije jeste to što naša elita, ne samo političari nego i mi novinari, nije objasnila javnosti šta treba uraditi pošto postanemo članica EU i NATO-a. Nije bio izgrađen nacionalni prioritet, pa je država lutala od ulaganja u turizam, u obrazovanje, pa u infrastrukturu. Infrastruktura ne može da bude prioritet sama po sebi, jer se mora znati šta će biti prevoženo tim novim prugama ili putevima”, objašnjava on i dodaje da „nije stvoren mehanizam korišćenja evropskih fondova koji bi bio nezavisan od političkih uticaja”.

Bugarsku često tresu socijalni protesti. Prošle godine su zbog niskih plata nekoliko meseci štrajkovali učitelji, nedavno su u centru Sofije protestovali poljoprivrednici („kad su došli, mogli smo da vidimo da su im traktori novi, a ne oni stari na koje smo bili navikli”, kaže Vasilev), a ovih dana pobunili su se i studenti koji traže bolju i bezbedniju državu.

U prvoj polovini 2009. očekuje se još protesta, što zbog izbora koji će biti održani u junu ili julu, što zbog ekonomske krize koja će prvi put posle deset godina snažnog rasta društvenog proizvoda (šest-sedam odsto godišnje) usporiti napredak zemlje.

Vladimir Radomirović

--------------------------------------------------

Šta EU poručuje Srbiji

Direktor bugarske agencije za izgradnju puteva osuđen je zbog traženja mita na 12 meseci uslovne kazne, a pronađeni su i novi slučajevi zloupotreba sa lažnim poljoprivrednim zemljištem. Zbog toga će Bugarska u budžet EU tokom 2009. godine morati da vrati više od deset miliona evra. „Mislim da je ovo što Brisel radi delom i poruka vama u Srbiji da sa fondovima EU nema šale”, zaključuje novinar Bojko Vasilev.