Cenu struje korigovati jednom godišnje

Postavljanje cena električne energije na pravi nivo štiti poreske obveznike od neophodnosti subvencionisanja energetskog sektora i garantuje domaćinstvima i privredi stabilno snabdevanje. Godinama su cene u Srbiji držane na veštački niskom nivou. To je dovodilo do gubitaka u energetskim preduzećima i doprinelo ozbiljnoj energetskoj krizi u 2022. godini, kaže u razgovoru za „Politiku” Lev Ratnovski, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju. Objašnjavajući zašto je u okviru prve revizije aranžmana sa Srbijom, koja je nedavno uspešno završena, tim MMF-a preporučio korekciju cene struje za domaćinstva za sedam odsto, to jest zašto je uopšte neophodno planirano poskupljenje električne energije, Ratnovski podseća da je povećanje cena u 2022. i 2023. godini pomoglo u finansijskom oporavku tog sektora.

Najveći deo dodatnih prihoda pripao je „Elektroprivredi Srbije” (EPS), što mu je pomoglo da pređe iz gubita ka u pozitivne rezultate. Oktobarskopovećanje cena će pre svega podržati „Elektrodistribucija Srbije” (EDS), sa manjim udelom za „Elektromrežu Srbije” (EMS), jer naknade tih preduzeća nisu korigovane od 2021. godine. Ovo povećanje cena će pomoći da se stabilizuje finansijsko stanje EDS-a i omogućiti ulaganja u distributivnu mrežu koja isporučuje električnu energiju domaćinstvima i kojoj je hitno potrebna modernizacija. Važno je da se ta korekcija razmotri u odgovarajućem kontekstu, rekao je Ratnovski.

Kako je ukazao, poslednje povećanje cena bilo je u novembru 2023. godine, pre skoro dve godine. Od tada su prosečne zarade u Srbiji porasle za 18 odsto, a penzije za 27 odsto. U istom periodu zarade u energetskim preduzećima su se takođe povećale, a i njihovi drugi troškovi, u skladu sa inflacijom.

– Ova korekcija cena odražava poboljšanu platežnu sposobnost građana, s tim se i dalje ostaje ispod rasta troškova preduzeća. Za naredni period MMF preporučuje da se cene koriguju jednom godišnje, na osnovu kretanja inflacije i troškova u energetskom sektoru. Ovakav pristup bi sprečio iznenadne, veće korekcije, stvorio predvidljivost za potrošače i omogućio snabdevačima električne energije da održe visokokvalitetnu, pouzdanu uslugu od koje zavise domaćinstva i privreda.

Jedan od predloga je da se promeni trenutni tarifni sistem smanjenjem granice crvene zone sa 1.600 na 1.200 kilovat-časova? Zašto je važno sprovesti ovu promenu i šta ona znači za domaćinstva i energetski sektor?

Snižavanje praga za najskuplju crvenu tarifnu zonu na 1.200 kilovat-časova ima za cilj da podstakne uštedu energije među domaćinstvima koja su najveći potrošači i koja često imaju veće prihode. Dodatni prihodi će pomoći u finansiranju neophodnih poboljšanja i održavanja u energetskom sistemu. Dodatni prihodi od promene u crvenoj zoni su otprilike na istom nivou kao i prihodi koje bi donelo povećanje svih cena za dva procenta – ali umesto da to povećanje obuhvati sve potrošače, efekte će osetiti uglavnom oni koji koriste najviše električne energije. To znači da je sistem i dalje pristupačniji za većinu domaćinstava koja troše manje od 1.200 kilovat-časova.

Koje reforme su dogovorene u energetskom sektoru, posebno sa EPS-om, EDS-om i EMS-om?

To je važno pitanje jer jednostavno podizanje cena nije dovoljno da se stvori stabilan, pouzdan i pristupačan energetski sistem. Energetska preduzeća u Srbiji – EPS, EDS i EMS –takođe treba da postanu efikasnija, modernija i otpornija, tako da domaćinstva i privreda mogu da računaju na stabilno snabdevanje električnom energijom po najnižoj mogućoj ceni na duži rok. Ovde bih želeo da istaknem nekoliko prioriteta. Prvo, energetska preduzeća treba da ojačaju svoje prakse upravljanja kako bi funkcionisala efikasnije. Ona treba da posluju u skladu sa istim standardima učinka kao i uspešne kompanije. Uvođenje jasnih ciljeva učinka za rukovodioce – povezanih s finansijskim i operativnim rezultatima njihovih jedinica – smanjilo bi neefikasno trošenje resursa i troškove i poboljšalo usluge. Kada preduzeća efikasno posluju, njihovi rashodi su niži, što znači da cene mogu biti niže nego ukoliko se nastavi sa neefikasnim radom.

U Srbiji ni sva preduzeća, a ni domaćinstva ne plaćaju redovno struju iako postoje javno dostupni podaci o dužnicima, ali to nepisano pravilo se i dalje primenjuje...

Drugo, energetska preduzeća treba da poboljšaju naplatu prihoda, tako da svi potrošači pošteno plaćaju svoj deo. Danas neka preduzeća, uključujući komunalna i državna – i neka domaćinstva – ne plaćaju energiju koju koriste. To nije fer prema svima koji je plaćaju, jer cena na kraju pada na teret drugih potrošača ili poreskih obveznika. EPS je već objavio, a „Srbijagas” će uskoro objaviti liste njihovih 50 najvećih dužnika

kako bi ukazali na ovaj problem. To je problem dugova koji vlada treba da reši tako što će se postarati da državna preduzeća predvide odgovarajuće rashode za potrošnju energije u svojim finansijskim planovima i obezbeđuju disciplinu u plaćanju. Na nivou domaćinstava, EDS proširuje korišćenje pametnih brojila u cilju identifikacije i rešavanja pitanja neplaćanja. Ovde se radi o osnovnoj pravednosti – niko ne treba da besplatno koristi usluge na račun drugih.

Koji su još prioriteti?

Treće, Srbija treba da pređe sa proizvodnje električne energije na bazi lignita na čistije izvore. To će dati doprinos dekarbonizaciji srpske ekonomije, smanjenju zagađenja vazduha i poboljšanju javnog zdravlja. To bi takođe zaštitilo radna mesta u Srbiji i izvoz tako što bi pomoglo

Srbiji da se prilagodi novom EU mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika CBAM. CBAM je nova uvozna taksa koju plaćaju zemlje i industrije sa visokim emisijama ugljen-dioksida. Kada energetski sektor Srbije emituje manje, troškovi CBAM-a za srpske proizvode koji se izvoze u EU su niži, što pomaže proizvođačima i povećava konkurentnost srpskog izvoza. Konačno, Srbija mora da modernizuje i proširi svoje kapacitete za proizvodnju energije kako bi zadovoljila potrebe rastuće ekonomije i izgradila električne, gasne i naftne interkonekcije sa susednim zemljama i poboljšala energetska bezbednost. Nove Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture, usvojene u maju, iznose planirane projekte i njihove očekivane prihode, što pomaže da se odrede prioritetne investicione odluke kako bi se resursi usmerili tamo gde će doneti najveću korist.

Predlog MMF-a je da penzioneri ne dobijaju jednokratne isplate. Sa aktuelnom švajcarskom formulom plus prosečna penzija ne dostiže 50 odsto prosečne zarade. S obzirom na to da su ukupni rashodi za penzije ispod 9,5 odsto BDP-a (kao što je tražio MMF), mogu li se penzije povećati promenom formule?

Švajcarska formula obezbeđuje da penzije rastu predvidljivo u skladu sa ekonomijom, a da ukupni rashodi za penzije ostanu na fiskalno održivom nivou – oko 10–10,5 odsto BDP-a, slično evropskom proseku. Očekujemo da će ukupni rashodi za penzije u 2025. godini neznatno premašiti10 odsto BDP-a. Od uvođenja formule u Srbiji 2022. godine, penzije su se realno uvećale za oko 30 procenata (to jest, kada se u obzir uzme inflacija). „Stopa zamene” penzija – ono što osoba koja je 40 godina uplaćivala doprinose u okviru bodovnog sistema u Srbiji dobija u odnosu na njihovu platu – sada iznosi oko 55 odsto, što je tek nešto ispod proseka od 60 odsto u evropskim zemljama. Snaga formule je u tome što drži penzije podalje od dnevne politike. Jednokratna, ad hok povećanja penzija teško je ukinuti i mogu brzo da povećaju obaveze po osnovu penzija i ugroze dugoročnu fiskalnu održivost penzijskog sistema. To je upravo bio problem s kojim se Srbija suočila 2014. godine, kada su penzije morale da budu smanjene jer su postale fiskalno neodržive – to je bila mučna epizoda koju švajcarska formula treba da spreči.

Ali penzionerima ta jednokratna uplata znači...

To ne znači da se zanemaruje pitanje adekvatnosti penzija, naprotiv. Staranje da penzije obezbeđuju pristojne prihode predstavlja društveni i ekonomski prioritet. Vlada sada priprema studiju o dugoročnoj adekvatnosti penzija, koja modelira kako se dinamika penzija razvija pod različitim demografskim i ekonomskim pretpostavkama. To će omogućiti Srbiji da, na bazi adekvatnih informacija i s fokusom na budućnosti, sprovede društveni dijalog o tome kako da penzije budu fer, adekvatne i održive – kako za današnje penzionere, tako i za mlade čiji porezi podržavaju penzioni sistem. MMF podržava ovaj pristup zasnovan na dokazima i usmeren ka budućnosti, umesto kratkoročnih brzih rešenja koja bi mogla da ugroze stabilnost sistema, i spreman je da obezbedi međunarodno iskustvo i stručnu podršku. Studija bi trebalo da bude završena do marta 2026. godine.

MMF predviđa rast od tri procenta u 2025. i četiri procenta u 2026. i 2027. godini. Da li je to realno u vreme globalne i unutrašnje nestabilnosti?

MMF trenutno očekuje da će ekonomija Srbije zabeležiti rast od tri odsto BDP-a u 2025. godini, što je ispod ranijih prognoza zbog slabijeg globalnog okruženja i unutrašnjih političkih tenzija. Ova prognoza će biti ažurirana u oktobru, kada budu pristigli novi podaci. Očekuje se da će rast ubrzati na oko četiri procenta u 2026. i 2027. godini, na osnovu vladinog infrastrukturnog programa, povećanja novih proizvodnih kapaciteta i turizma povezanog sa Ekspom 2027. Ova prognoza se suočava sa rizicima sa strane povećane globalne i unutrašnje neizvesnosti. Slabiji rast u EU – usled globalnih trgovinskih tenzija i strukturnih izazova s kojima se suočava automobilski sektor – mogao bi da utiče na otvorenu ekonomiju Srbije kroz smanjenje izvoza i investicija. Na domaćem planu, produženi protesti bi mogli da oslabe poverenje potrošača, privrede i investitora. S druge strane, Srbija je akumulirala znatne bafere – nizak javni dug, visoke devizne rezerve i zdrav bankarski sistem – koji obezbeđuju da zemlja bude u stanju da prebrodi ovaj period neizvesnosti.

Kakva reakcija države treba da bude na ekonomsko okruženje?

Prema mišljenju MMF-a, reakcija Srbije na izazovno ekonomsko okruženje treba da bude dvojaka. Prvo, održavanje odlične dosadašnje prakse odgovorne makroekonomske i fiskalne politike. Drugo, poboljšanje poslovnog okruženja radi povećanja produktivnosti, privlačenja novih i sofisticiranijih direktnih stranih investicija i oživljavanja domaćih investicija. Ukazaćemo na tri oblasti u kojima treba sprovesti reforme poslovnog okruženja. Prvo, unapređenje efikasnosti i transparentnosti pravosuđa u privrednim predmetima. Sprovođenje ugovora i pravično rešavanje sporova od ključnog je značaja za poslovanje. Praktičan prvi korak je uvođenje e-sudova – digitalizacija evidencija predmeta, podnesaka, zakazivanja i obaveštenja. E-sudovi unapređuju efikasnost pravosuđa, proširuju pristup putem onlajn podnesaka i video-rasprava, poboljšavaju transparentnost kroz mogućnost pretraživanja podataka i štede troškove. Srbija može da se nadoveže na uspešnu digitalizaciju javnog sektora i osloni na postojeću digitalnu infrastrukturu; troškovi implementacije e-sudova obično su skromni.

Drugo, za Srbiju bi bilo korisno da unapredi neke ključne aspekte svog zakonodavstva o radu. Vlada već radi na e-doznakama za bolovanje kako bi sprečila zloupotrebu sistema koji dovodi do čestog odsustvovanja s posla – što često brine investitore. Sledeći koraci mogli bi da uključuju elektronsku radnu dokumentaciju i fleksibilnija pravila o radu sa skraćenim radnim vremenom koja bi pomogla da se više mladih i žena uključi u radnu snagu. Konačno, Srbija bi trebalo da preispita i racionalizuje propise u vezi s poslovanjem, posebno na opštinskom nivou. Unapređenje poslovnog okruženja je sada od ključne važnosti. Veliki deo dosadašnjeg rasta Srbije ostvaren je privlačenjem direktnih stranih investicija na osnovu niskih troškova rada, uz makroekonomsku stabilnost i povoljno okruženje za investitore. Zahvaljujući izrazitom uspehu te politike, zarade u Srbiji su porasle, poboljšavajući životni standard, te Srbija više nije destinacija za SDI u kojoj je jeftina radna snaga. Da bi ostala konkurentna i održala snažan rast u srednjoročnom periodu, Srbija mora da izgradi nove komparativne prednosti, a bolje poslovno okruženje treba da bude u centru tih aktivnosti.

Deficit bilansa tekućih transakcija u Srbiji se povećao. Kako se može smanjiti i kako da se strane direktne investicije ponovo povećaju?

Deficit bilansa tekućih transakcija jeste se povećao u Srbiji u odnosu na 2023. godinu, i sada očekujemo da će iznositi od pet do 5,5 odsto BDP-a ove godine i na srednji rok. To je posledica slabije tražnje trgovinskih partnera, što je smanjilo izvoz, i većih javnih investicija koje su doprinele povećanju uvoza. Istovremeno, spoljne ekonomske slabosti i unutrašnje političke tenzije usporile su priliv direktnih stranih investicija. Ipak, spoljna pozicija Srbije i dalje je dobra, podržana snažnom ekonomijom. Očekujemo da će devizne rezerve Srbije ostati stabilne na udobno visokim nivoima tokom srednjoročnog perioda. Da bi se podržala spoljašnja pozicija, održavanje dobre dosadašnje prakse Srbije u pogledu razborite makroekonomske politike od suštinskog je značaja, uz ubrzavanje reformi u cilju unapređenja poslovnog okruženja. To bi pomoglo da se privuku visokokvalitetne SDI i unapredi produktivnost i konkurentnost izvozno orijentisanih srpskih preduzeća.