Slovenački grofovi kao scenska inspiracija

Predstava o slovenačkim grofovima Celja pod nazivom „Celjski svi” u režiji i koreografiji beogradskog koreografa Aleksandra Ilića, biće izvedena 20. i 22. avgusta na Tvrđavi Celjskog grada u produkciji Zavoda Celje. Muziku je uradio Leon Firšt, kostime Anka Rener a scenografiju Primož Mihevc.

Projekat je nastao na osnovu ideje slovenačke umetnice Mojce Majcen koja je dobar deo detinjstva i mladosti provela u Šapcu kojem se uvek rado vraća.

 U ovom scenskom igrokazu učestvuje preko 20 glumaca, igrača i umetnika u formi imerzivnog pozorišta, koje se razlikuje od klasičnog, po tome što uklanja četvrti zid i direktno uključuje publiku u samu predstavu. Metode za to su različite, od korišćenja specifičnih prostora predstave, do uključivanja u centralnu radnju publike, koja se slobodno kreće kroz akcioni prostor i svojim tempom bira svoj put kroz priču.

Reč je o interaktivnoj-imerzivnoj koreodrami, dizajniranoj da predstavi perspektivnu porodicu štajerskih vazala u Celju, koji su sa svojim ambicijama imali za cilj, da se rasprostrane po tada političkom i ekonomskom tlu Evrope. Naravno, u to vreme političke, ekonomske i društvene ambicije su bile skroz drugačije zasnovane. Bile su zasnovane na porodičnim odnosima, na vlasništvu zemlje odnosno kmetova, bez ikakvih nacionalnih parametara ili ograničenja, dok je suverenost pripadala pojedincu a ne naciji.

– Predstava „Celjski svi” rađena u formi koreodrame, posebna je po tome što se svakom gledaocu daje mogućnost da bira sekvencu scena koju bira. Naime, postoji 20 scena koje se odigravaju u samom dvorcu. Od tih scena samo su četiri zajedničke, tako da dinamiku predstave određuje sam gledalac. Ono što je isto tako interesantno, jeste kako se predstava odigrava u dvorcu, ne postoje „lažne” pozorišne kulise, već je sama Celjska tvrđava mesto za prikazivanje predstave. Dodatno koreografija ove predstave, daje određenu mogućnost preispitivanja društvenih vrednosti, koje su meni kao koreografu bile ponuđene da preispitujem kroz korake odnosno pokret, bazične ljudske potrebe u tadašnjem političkom sistemu..., kaže Aleksandar Ilić i konstatuje:

– Ovaj oblik teatra nije samo imerzivan na jedan način voajerski, on je izuzetno interaktivan zato što je prisustvo gledaoca koncipirano tako da on može da se kreće među akterima koreodarme. Da bira sopstvenu dinamiku, a opet da ga koreograf vodi kroz svoju režiju i estetiku pokreta. S druge strane četiri ključne scene, definišu dinamiku konačnog dela, tako da se koreografski pristup definiše kroz vrhunac odnosno klimaks predstave, koji gledalac ima priliku da vidi u amfiteatru dvorca.

I jedino tako, jer beleženje ovakve predstave, navodi Ilić, video zapisom je nemoguće, zato što bi bilo neophodno da se na 20 simultanih lokacija snima, a onda bi svaki pojedinac morao da kombinuje na nekoliko načina te scene. Tako da jedini način da se doživi i uživa ova vrsta umetnosti: jeste da se i u njoj participira. A opet lepota te praticipacije jeste u tome da je svaki put bude drugačija i doživljena na drugačiji način,.

Predstavu izvode Renato Jenček, Tina Gorenjak, Luka Bokšan, Igor Sviderski, Anja Medendorfer, Luka Ostrež, Gea Erjavec, Aleksander Sevšek i KUD „Galijarda”.