Neslaganja u ZES-u obeležila kraj godine

Kraj 2008. godine neočekivano su obeležila razmimoilaženja unutar vladajućeg bloka zbog veoma važnih ekonomskih i političkih pitanja.

Suprotstavljajući se potpisivanju energetskog sporazuma sa Rusijom, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić došao je u sukob ne samo sa ostatkom aktuelne vlade. On je, takođe, izašao sa ocenom da je vlada „izgubila autoritet” i da odluke ne donose ministri. Predsednika Borisa Tadića je upozorio da se čuva svojih „medijskih magova”, posredno sugerišući da smatra kako se odluke, umesto u vladi donose u Tadićevom okruženju. Dinkić nije napustio vladu za koju je rekao da nema autoritet. Umesto toga pozvao je DS da on odluči kako će da reši problem.

Neposredno nakon Dinkićevog otvorenog istupa protiv koalicionih partnera u javnost su dospele informacije o dubokom neslaganju ministra odbrane Dragana Šutanovca i načelnika Generalštaba generala Zdravka Ponoša. Nesporazum je obelodanjen u Ponoševom intervjuu našem listu u kojem je kazao da politika odbrane zemlje ne postoji. Slučaj je „zaključen” na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost...

Politički sukobi i neslaganja su, inače, bili veoma izraženi i tokom cele godine. Dva takva sukoba dovela su do značajnih promena na domaćoj političkoj sceni – neslaganje Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, čiji je ishod bio pad vlade, i razlaz Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića, okončan rascepom Srpske radikalne stranke.

Kraj vlade DS-a i DSS-a označen je preglasavanjem o Rezoluciji o zaštiti teritorijalnog integriteta Srbije, koju su predložili radikali. Ministri iz Tadićeve stranke i G17 plus glasali su protiv ove rezolucije, dok su ministri iz Koštuničine stranke glasali za nju. Dva dana nakon te sednice vlade, premijer Koštunica objavio je da vraća mandat narodu, jer vlada nema jedinstvenu politiku prema Kosovu. Sukobi dve partije nastavljeni su i u tehničkoj vladi sa čije su poslednje sednice uoči majskih izbora ministri iz DSS-a izašli dok se glasalo o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a vratili se da bi glasali o energetskom sporazumu sa Rusijom, o kojem se odlučivalo na istom zasedanju.

SRS, najveća politička partija prema broju poslaničkih mandata, podeljena je kada je Tomislav Nikolić podneo ostavku na mesto zamenika predsednika odbivši nalog Vojislava Šešelja iz Haga da poslanici radikala ne glasaju za SSP. Kao šef poslaničke grupe, Nikolić je prethodno najavio da će radikali glasati za SSP ukoliko bude prihvaćen njihov amandman kojim se potvrđuje državni suverenitet nad Kosovom. Radikali su, zatim, isključili Nikolića iz članstva, a on osnovao Srpsku naprednu stranku.

Ni opoziciona Liberalno-demokratska partija nije bila pošteđena sukoba, ali u njihovoj stranci, čini se, nije bilo većih posledica na funkcionisanje ove stranke.

Kandidatkinja za gradonačelnika LDP-a Biljana Srbljanović požalila se na položaj u partiji i na to kako su se posle izbora svi udaljili od nje. Budući da je to protumačeno kao njeno neslaganje sa liderom LDP-a Čedomirom Jovanovićem, ona je kasnije izjavila da nije reč ni o kakvom sukobu, te da „sve je u redu i svi se volimo”, na šta je Jovanović uzvratio da je „Biljana potrebna LDP-u”.