Неслагања у ЗЕС-у обележила крај године

Крај 2008. године неочекивано су обележила размимоилажења унутар владајућег блока због веома важних економских и политичких питања.

Супротстављајући се потписивању енергетског споразума са Русијом, министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић дошао је у сукоб не само са остатком актуелне владе. Он је, такође, изашао са оценом да је влада „изгубила ауторитет” и да одлуке не доносе министри. Председника Бориса Тадића је упозорио да се чува својих „медијских магова”, посредно сугеришући да сматра како се одлуке, уместо у влади доносе у Тадићевом окружењу. Динкић није напустио владу за коју је рекао да нема ауторитет. Уместо тога позвао је ДС да он одлучи како ће да реши проблем.

Непосредно након Динкићевог отвореног иступа против коалиционих партнера у јавност су доспеле информације о дубоком неслагању министра одбране Драгана Шутановца и начелника Генералштаба генерала Здравка Поноша. Неспоразум је обелодањен у Поношевом интервјуу нашем листу у којем је казао да политика одбране земље не постоји. Случај је „закључен” на седници Савета за националну безбедност...

Политички сукоби и неслагања су, иначе, били веома изражени и током целе године. Два таква сукоба довела су до значајних промена на домаћој политичкој сцени – неслагање Демократске странке и Демократске странке Србије, чији је исход био пад владе, и разлаз Војислава Шешеља и Томислава Николића, окончан расцепом Српске радикалне странке.

Крај владе ДС-а и ДСС-а означен је прегласавањем о Резолуцији о заштити територијалног интегритета Србије, коју су предложили радикали. Министри из Тадићеве странке и Г17 плус гласали су против ове резолуције, док су министри из Коштуничине странке гласали за њу. Два дана након те седнице владе, премијер Коштуница објавио је да враћа мандат народу, јер влада нема јединствену политику према Косову. Сукоби две партије настављени су и у техничкој влади са чије су последње седнице уочи мајских избора министри из ДСС-а изашли док се гласало о Споразуму о стабилизацији и придруживању, а вратили се да би гласали о енергетском споразуму са Русијом, о којем се одлучивало на истом заседању.

СРС, највећа политичка партија према броју посланичких мандата, подељена је када је Томислав Николић поднео оставку на место заменика председника одбивши налог Војислава Шешеља из Хага да посланици радикала не гласају за ССП. Као шеф посланичке групе, Николић је претходно најавио да ће радикали гласати за ССП уколико буде прихваћен њихов амандман којим се потврђује државни суверенитет над Косовом. Радикали су, затим, искључили Николића из чланства, а он основао Српску напредну странку.

Ни опозициона Либерално-демократска партија није била поштеђена сукоба, али у њиховој странци, чини се, није било већих последица на функционисање ове странке.

Кандидаткиња за градоначелника ЛДП-а Биљана Србљановић пожалила се на положај у партији и на то како су се после избора сви удаљили од ње. Будући да је то протумачено као њено неслагање са лидером ЛДП-а Чедомиром Јовановићем, она је касније изјавила да није реч ни о каквом сукобу, те да „све је у реду и сви се волимо”, на шта је Јовановић узвратио да је „Биљана потребна ЛДП-у”.