Žene u uniformi "Kobri"

Kao devojčica Nataša Jovanović (34) bila je sigurna da će kada poraste biti – profesionalni vojnik. Njena neuobičajena radna biografija počela je da se ispisuje pre dvanaest godina, kada je odlučna mlada udovica, vodeći trogodišnju kćerku Kristinu za ruku, pristupila vojsci kao vojnik po ugovoru. Karijeru je započela kao vezista u korpusu specijalnih jedinica, nakon kursa kriptozaštite postala je komandir odeljenja – vodnik, a zatim se aktivirala kao profesionalni podoficir. Bila je i prva žena ikad zaposlena u „Kobrama”, a trenutno ima čin starijeg vodnika.

– U vojsci ne treba gledati ko je muško a ko žensko, već kako ko radi svoj posao. Išla sam i na teren, na obuku u preživljavanju, verala se, bacala nož, improvizovala kupatila od šatorskih krila, kao i sve moje kolege, a ako bih završila višu školu ili fakultet, mogla bih da budem i oficir. Mislim da je realno da u budućnosti među srpskim generalima bude i pripadnica lepšeg pola – izričita je Nataša.

Ona objašnjava da svega oko jedan odsto žena može u potpunosti da parira muškoj fizičkoj snazi, pa se zato, primera radi, malo vojnika lepšeg pola bavi borilačkim veštinama.

– Ipak – dodaje Nataša kroz smeh – postoji jedna oblast u kojoj je ženski mozak, „zbog bolje organizovanosti”, superiorniji, a to je vojnoobaveštajna i vojnobezbednosna služba.

Prema rečima generala Petra Radojčića, načelnika Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije, s kojim smo razgovarali o mogućnostima zapošljavanja žena u vojsci, konkurs za 2.300 profesionalnih vojnika raspisan je polovinom oktobra, trajaće do popune upražnjenih radnih mesta, a zvaničnici srpske armije pozivaju devojke da se prijave. Njihov broj konkursom nije limitiran.

U pogledu angažovanja žena u vojsci, bogato iskustvo imaju SAD, Kanada, Izrael, Holandija, Finska, Austrija i druge, pre svega zapadnoevropske zemlje. Zastupljenost žena u vojsci kreće se od šest i 6,5 odsto u Španiji i Portugaliji, do 14 odsto, koliko ih je u oružanim snagama SAD. U sastavu armije nama susedne Mađarske nalazi se oko 10 odsto žena.

– Optimalan postotak žena vojnika u našoj zemlji bio bi od šest do osam, a sada je on znatno manji i iznosi oko jedan odsto – stav je generala Radojčića.

Među Srbima koji su vojsku izabrali za životni poziv samo su 172 žene (11 oficira, 27 podoficira i 134 profesionalna vojnika lepšeg pola). Zaključno sa 26. decembrom, podneto je 3.185 molbi za prijem u vojnu službu, od čega je 465 (14,6 odsto) ispisano ženskom rukom, što je dobar signal, prema rečima našeg sagovornika. Konkursom se i devojkama nude brojne specijalnosti: od poslužilaca telekomunikacionih sredstava, radarskih i raketnih sistema,meteorologa, strelaca u pešadiji, vojnih policajaca, do logističkih vojnoevidencionih specijalnosti – bolničara, kuvara, mesara, frizera, krojača i drugih.

– Treba imati u vidu da postoje određena ograničenja u pogledu dužnosti koje žene mogu obavljati, ali ne i u pogledu mogućnosti za napredovanje u službi. To je, pre svega, zbog konstitucije, fizičkih mogućnosti i zahteva koje postavljaju određeni poslovi u vojsci, posebno u oklopnim jedinicama i inžinjeriji – objašnjava general Petar Radojčić.

– U Centru za usavršavanje kadrova ABHO u Kruševcu imamo najbolje uslove za smeštaj 60 devojaka. Radimo na tome da takve uslove stvorimo i u ostalim sastavima. Inače, osim ako drugačije ne izaberu, devojke tokom službe ne spavaju u kasarnama – rekao je general Radojčić.

Koristimo iskustva stečena u JNA od 1983. do 1985. godine, tokom eksperimentalne faze dobrovoljne vojničke obuke žena i obuke u školi za rezervne oficire. I tada je bilo logističkih problema.Trebalo se suočiti s različitim standardima za uniformu i veš, obezbeđenjem adekvatnih sanitarnih uslova i posebnih objekata za boravak...

Plata koja do kraja 2010. može iznositi i jednu i po zaradu zaposlenog u privredi, mogućnost besplatnog smeštaja i hrane, staž osiguranja sa uvećanim trajanjem i mogućnost napredovanja svakako spadaju u jake motive za buduće vojnike.

Posle tri godine provedene u svojstvu profesionalnog vojnika, ako imaju najmanje srednji stepen stručne spreme, ako su zdrave i sposobne, a imaju motiv, završavaju kurseve, posle čega mogu da postanu podoficiri, prvo na određeno, a onda i na neodređeno vreme.