Za studente ukupno 193 slobodna mesta

U akademskoj 2025/2026. godini, na osnovu odluke Vlade Srbije o budžetskim kvotama, na 31 fakultetu Beogradskog univerziteta planirano je 261 mesto za studente koji se upisuju u prvu godinu studija po afirmativnim merama – po 87 mesta za studente sa invaliditetom, za pripadnike romske nacionalne manjine i za srpske državljane koji su srednju školu ili deo srednjoškolskog obrazovanja završili u inostranstvu.

Kako je saopštio Univerzitet u Beogradu, u prvom upisnom roku po programu afirmativnih mera upisana su 72 studenta sa posebnim potrebama i srednjoškolca romske nacionalnosti, a za drugi rok ostalo je 55 nepodeljenih indeksa za kandidate romske nacionalnosti, 51 za osobe sa invaliditetom i 87 mesta za srpske državljane iz inostranstva.

Komentarišući podatak o broju upisanih studenata sa invaliditetom po programu afirmativnih mera, izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije Milan Janković koristi metaforu o „zrnu peska u Sahari” i podseća da zakon predviđa da svaki državni fakultet jedan odsto budžetskih mesta mora da odvoji za studente sa hendikepom.

Međutim, on istovremeno ističe da u realnosti tek 0,6 odsto studenata sa hendikepom dobije indeks preko programa afirmativnih mera i dodaje da nema na svim fakultetima mesta za ove studente.

„Brojni su razlozi zbog kojih je veoma malo studenata sa hendikepom u fakultetskim klupama. Po nekom nepisanom pravilu, svi fakulteti koji na prvu godinu studija upisuju do pedeset studenata nemaju budžetskih kvota za studente sa hendikepom, a za veliki broj visokoškolskih ustanova ovi akademci nemaju interesovanje. Osim toga, veliki broj srednjoškolaca sa invaliditetom nije informisan da ima pravo na afirmativne mere upisa na osnovu hendikepa. Jedan broj njih upiše se bez deklarisanja svog statusa, a drugi dobiju indeks, ali ne i mesto na budžetu. Po pravilu, najveće interesovanje osoba sa invaliditetom postoji za Filozofski fakultet, gde je i najveći broj kvota, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Fakultet političkih nauka, a veliko interesovanje postoji i za Višu medicinsku školu u Zemunu, koja ima tri budžetska mesta za studente sa hendikepom, za koja uvek konkuriše barem tri puta više srednjoškolaca.

Na Pravnom fakultetu obično bude jednak broj mesta i kandidata, za Ekonomski je nešto manje interesovanje, dok za Prirodno-matematički fakultet ima kvota, ali gotovo da nema kandidata. Poseban problem predstavlja Univerzitet umetnosti, koji upisuje izuzetno mali broj studenata za sve smerove, pa na njemu gotovo da nema studenata sa hendikepom. Ove godine imali smo neprijatnu situaciju sa jednim od umetničkih fakulteta, gde studentkinji nisu dali indeks na željenom, već na drugom smeru, a potom su prilikom objavljivanja rang-liste napisali da je ona upisana na osnovu afirmativnih mera upisa – ovaj podatak ne sme biti javno dostupan, kako bi se sprečila diskriminacija osobe sa invaliditetom tokom studija. Rezimea radi, bilo bi mnogo pravednije kada bi broj kvota na univerzitetu bio pravednije raspoređen”, ističe naš sagovornik.

On podseća da svi srednjoškolci sa hendikepom koji žele da budu upisani preko programa afirmativnih mera na Beogradski univerzitet moraju imati potvrdu Kancelarije za studente sa invaliditetom, koja se nalazi u okviru Univerziteta u Beogradu, i koja se podnosi prilikom upisa sa ostalom dokumentacijom. Za sve ostale visokoškolske ustanove u našoj zemlji pomoć pruža Akademska inkluzivna asocijacija.

Nenad Vladisavljev, predsednik Udruženja romskih studenata, koje postoji od 2000. godine, ocenjuje da je država uradila sve što je u njenoj moći kada su u pitanju afirmativne mere za upis romskih akademaca na visokoškolske ustanove, ali izostaje šira podrška njihovom studiranju.

„Mi smatramo da su afirmativne i sve ostale mere koje se odnose na upis romskih đaka na fakultete dobre, ali razlozi zbog kojih se poslednjih godina broj romskih akademaca smanjio je taj što su ukinute stipendije. Naime, u okviru Dekade inkluzije Roma, koja je trajala od 2005. do 2015. godine, veliki broj (ne)vladinih organizacija davao je stipendije romskim akademcima, jer studiranje košta čak i kad ste na budžetu i uspeli ste da dobijete mesto u studentskom domu – univerzitetski udžbenici su skupi, a ako studirate u drugom gradu potreban vam je novac za životne troškove. U prilog tome govori i statistika – od kada je Romski obrazovni fond u akademskoj 2018/2019. godini ukinuo stipendije za romske studente, njihov broj opao je za oko 40 odsto”, zaključuje Nenad Vladisavljev, dodajući da najveće interesovanje romskih studenata vlada za studije medicine, prava i tehničkih nauka.

Alen Spasoli, koji je po obrazovanju master psiholog i još uvek pomaže rad Udruženja romskih studenata, ističe da lično ne poznaje nijednu osobu romske nacionalnosti koja je završila fakultet uz pomoć afirmativnih mera.

„Ja sam upisao srednju školu uz pomoć afirmativnih mera, ali sam fakultet upisao i završio o svom trošku, odnosno uz pomoć roditelja. Nažalost, na tržištu rada ne postoji potreba za mojom profesijom, a na birou je najviše poslova za osobe sa srednjom stručnom spremom, kao što su kuvari ili konobari, pa još uvek ne radim u struci. I moja sestra je pokušala da upiše srednju medicinsku školu preko afirmativnih mera, ali u tome nije uspela”, zaključuje Alen Spasoli.