Politički akrobata

Iako je nekada pokazivala simpatije prema Vladimiru Putinu, italijanska premijerka Đorđa Meloni je od dolaska na vlast 2022. zauzela čvrst proukrajinski i pro-NATO kurs, koji je čak bliži stavovima bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena nego sadašnjeg Donalda Trampa. Njen predlog koji je usledio nakon nedavnog sastanka evropskih lidera i Volodimira Zelenskog sa Trampom u Vašingtonu predviđa mehanizam kolektivne odbrane po uzoru na član 5 NATO-a, ali bez punopravnog članstva Kijeva u alijansi.

U protekle tri godine, premijerka Italije, to jest premijer, kako sebe naziva, mnogo je učinila da se distancira od krajnje desničarske prošlosti, usklađujući se sa zapadnim narativom po ključnim međunarodnim pitanjima, shvativši da su fondovi EU bitniji Rimu nego obrnuto. Ali uz konstantna podsećanja na svoja konzervativna uverenja.

Iako je obećala da neće poništiti italijanski zakon o abortusu, koji dozvoljava prekid trudnoće u prvih 12 nedelja, ipak ga je doradila – naglašavajući prevenciju abortusa i ističući da će učiniti sve što može da pomogne ženama koje misle da je to jedini izlaz. Proširila je i postojeću zabranu surogat materinstva, učinivši ga nezakonitim i za one koji ga traže u inostranstvu, zatvarajući tako gotovo sve mogućnosti da LGBT osobe postanu roditelji. Sve se to događa dok italijanska mornarica sprovodi migrante u Albaniju, u okviru plana da se oni koji čekaju na obradu zahteva za azil izmeste van zemlje. Te politike, koje su srž desnice, predstavljaju simbolične poteze. Međutim, i sama Melonijeva je morala da se pravda što nije bila udata za oca svoje ćerke, sa kojim se u međuvremenu razišla.

Đorđa kao akrobata hoda po žici, balansirajući između stavova koji je čine kredibilnim partnerom za EU i održavanja podrške domaće desničarske baze. I čini se da joj dobro ide. Na prošlogodišnje izbore za EP izašla je pod sloganom „Italija menja Evropu”, pozivajući glasače da joj pomognu na putu da „Rim više ne sledi Pariz i Berlin, već da bude ispred njih”. Nakon što je ubedila mađarskog kolegu Viktora Orbana da ne stavi veto na dalju pomoć EU Kijevu, Si-En-En je pozdravio „Meloni moment”, upoređujući njenu poziciju sa ulogom koju je ranije imala Angela Merkel. To je pomalo preterano, jer iako italijanska ekonomija raste, i dalje je preslaba da krpi rupe u budžetu EU u kriznim vremenima, kao što je to radila Nemačka.

Kako piše u autobiografskoj knjizi „Ja sam Đorđa”, odmalena je imala sklonost da postupa suprotno od onoga što joj drugi sugerišu, iz inata. Tako se 1992, kad joj je bilo 15 godina, pridružila Omladinskom frontu, krilu neofašističke političke partije, koja se u međuvremenu raspala – kao sušta suprotnost svom ocu, koji je bio ateista i komunista i koji je nekoliko meseci nakon njenog rođenja napustio porodicu i otišao na Kanare. U memoarima je sebe opisala kao tvrdoglavo dete, čiju je odlučnost da odbije neprijatelje podstaklo to kada joj grupa dečaka nije dozvolila da igra odbojku na plaži jer je bila debela.

Sa tim se ne bi složio Ilon Mask, koji je Đorđi prošle godine na marginama godišnjeg zasedanja UN uručio nagradu za njenu snažnu podršku transatlantskom savezu. On je tada nazvao Melonijevu „nekim ko je iznutra još lepši nego spolja”. Usledilo je uzajamno laskanje: Mask je, prema njenim rečima, „dragoceni genije”. A fotografije njih dvoje kako gledaju jedno u drugo ubrzo su pokrenule glasine, koje je lično Maskova majka morala da utiša.