Veštačka inteligencija kao kriminalac i kao sudski veštak

Veštačka inteligencija može da izda lažno naređenje, da špijunira, proganja, uznemirava i čini prevare, ali i da ucenjuje kreiranjem pornografskih materijala i drugih snimaka, pomoću foto i video montaže. S druge strane, veštačka inteligencija može i da pomogne u rasvetljavanju zločina.

– Čitav je niz legalnih i legitimnih načina i oblika upotrebe veštačke inteligencije, nekada i u cilju suzbijanja kriminaliteta, kao i za potrebe veštačenja u krivičnom postupku. Međutim, postoji i druga – „mračna strana”. Korišćenje veštačke inteligencije u kriminalne svrhe nije više pitanje neke daleke i neizvesne budućnosti, već se ono i danas uočava u brojnim oblastima, pre svega u situacijama kada je veštačka inteligencija sredstvo izvršenja određenih krivičnih dela, a izvesno je da će se još daleko više koristiti u kriminalne svrhe i u budućnosti – kaže dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda.

Na nedavno održanom naučnom skupu Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, profesor Škulić je ocenio da će u budućnosti postojati oblici veštačke inteligencije koji će „sami po sebi”, odnosno u skladu sa određenim algoritmom koji je u njih ugrađen – postupati kao „učinioci” krivičnih dela.

Tada će se postaviti pitanje utvrđivanja krivične odgovornosti pojedinaca kao fizičkih lica, a verovatno i odgovornosti pravnih lica koja „stoje iza robota”, odnosno algoritama. Biće potrebno da se razviju novi modeli stručnih veštačenja, a to će zahtevati primenu specifičnih tehničkih i tehnoloških znanja, veština, sredstava i metoda.

– Već sada se određena krivična dela svode na određene vidove zloupotrebe veštačke inteligencije, poput kreiranja lažne stvarnosti, na temelju „dip fejk” tehnologije, što može, primera radi, biti sredstvo kreiranja dečje pornografije, korišćeno radi ucene, proganjanja i podstrekavanja na krivična dela. U budućnosti će se i sama veštačka inteligencija potencijalno pojaviti čak i kao „samostalni” učinilac krivičnog dela, što će u nekim domenima zahtevati i odgovarajuće modifikacije krivičnog zakonodavstva – kaže prof. dr Milan Škulić.

Iako veštačka inteligencija može da bude predmet veštačenja, ona takođe može biti i veoma važno sredstvo koje koristi veštak u krivičnom postupku, ali nijedan oblik veštačke inteligencije, ma koliko bio sofisticiran, ne može samostalno da bude u funkciji veštaka.

– Isto kao što neki oblici veštačke inteligencije mogu da korisno posluže krivičnom sudu prilikom uzimanja u obzir određenih okolnosti, na primer za analiziranje sudske prakse u konkretnoj situaciji, procene okolnosti koje su od značaja prilikom ocene da li postoji opasnost od bekstva, kao razlog za određivanje pritvora, ili opasnost od ponavljanja krivičnog dela. Međutim, svi ti oblici veštačke inteligencije svakako ne mogu „zameniti” sudiju i odlučivati o onome što je isključivo predmet sudskog odlučivanja, koje je sudiji imanentno kao čoveku – kaže dr Škulić.

Isto tako, neki oblici veštačke inteligencije mogu biti od velike pomoći veštaku u tehničko-tehnološkom smislu, ali ni oni sami po sebi, svakako ne mogu zameniti veštaka, naglasio je naš sagovornik.

U kriminalistici i krivičnom postupku veštačka inteligencija može da „radi” na identifikaciji osumnjičenih, uz pomoć biometrijskih metoda koji se zasnivaju na upotrebi biometrijskih kamera. Ona takođe može biti i pomoćnik u kriminalističkoj analitici, ako je potrebno profilisanje nepoznatih učinilaca krivičnih dela na osnovu analize svih relevantnih podataka, kao što su način izvršenja, osobine žrtve i obeležja mesta događaja

– Veštačka inteligencija može da se koristi kao element određenih kriminalističkih evidencija i baza podataka, kao što je elektronska i digitalizovana zbirka otisaka prstiju (AFIS), uz mogućnost brze komparacije uzoraka sa spornim otiscima sa mesta događaja. Jedna od najvažnijih kriminalističkih baza podataka vodi se prema kriterijumu načina izvršenja krivičnog dela, kako poznatih, tako i nepoznatih učinilaca krivičnih dela, poznata kao „modus operandi sistem” (MOS), takođe može biti predmet obrade veštačke inteligencije – kaže profesor.

Autentičnost potpisa i određeni oblici falsifikata, kriptovana komunikacija i uređaji i aplikacije za tajno komuniciranje – takođe mogu prolaziti kroz radare veštačke inteligencije, a ona će poslužiti i za specifičnu analizu tajnog audio i video nadzora kao specijalnih istražnih tehnika.

– Moguća je upotreba veštačke inteligencije i prilikom vrednovanja značaja određenih okolnosti za odmeravanje kazne, pri čemu treba uvek imati u vidu da svaku krivičnu sankciju izriče sud u okviru prava države na krivično kažnjavanje. To onda uvek podrazumeva ključnu ulogu čoveka kao sudije. Veštačka inteligencija može u tom pogledu biti od koristi sudiji tako što mu omogućava lakšu analizu svih relevantnih okolnosti, ali ona ne sme nikada da suštinski zameni čoveka, isto kao što ni sama kazna ne sme biti „goli” matematički rezultat, već se i ona zasniva na delovanju načela slobodne ocene dokaza i slobodnog sudijskog uverenja, u okvirima primene zakona – objašnjava profesor Škulić.

Veštačka inteligencija može da razotkriva i kompjuterske prevare i zloupotrebe putem interneta, a takođe može mnogo da pomogne i prilikom saobraćajnih veštačenja i balističkih ekspertiza, kao i kod građevinskih i tehničko-tehnoloških veštačenja. Ona može da pravi trodimenzionalne virtuelne rekonstrukcije događaja i da „proverava” različite verzije izvršenja krivičnog dela, kao i da ilustruje nalaz i mišljenje veštaka.

Međutim, zaključuje profesor, ma koliko bili razvijeni i napredni oblici veštačke inteligencije, ona ne može da zameni ljudsko rezonovanje i zaključivanje i da bude veštak u sudskim postupcima.