Zabava uz muziku i kišobrane

Melodije „Bitlsa“, slike impresionista, portret Merilin Monro, svega pomalo, šarenog ali otmenog, bilo je na izložbi koju smo najavljivali i organizovali krajem tek istekle godine.

Počelo je uz toplu dobrodošlicu i setne balade 22. decembra u predvečerje, u beogradskoj knjižari „Mali plato“ kada je upriličeno otvaranje uz mnoštvo radoznalih posetilaca, novinara i snimatelja, a trajalo – sve do 30. decembra.

Prostor kod Filozofskog fakulteta bio je mali da primi sve one koji su se iskupili pola sata pre najavljenog otvaranja i strpljivo čekali u redu da bi videli amrele s kraja 19 veka, ali i najnovije modele sa dezenima Žana Pola Gotjea. Desetine starih eksponata iz Nemačke, Slovenije i sa Dorćola, i stotine savremenih modela svedočili su da svako vreme, kako je rekao Bojan Jovanović iz „Gremo Mode“, ima svoje simbole. Ali nešto se ipak nije menjalo: kišobran je još od starog veka bio i ostao statusni simbol elite, careva, imperatora, plemstva, i gospode.

(/slika2)Modele iz Nemačke i Slovenije doneo je Jože Sakelšek, koji je biznis sa kišobranima počeo još pre dve decenije. Zahvaljujući njemu videli smo primerke iz 1895. i 1905. godine, pa prvi poluatomatski kišobran sa oprugama, star više od 70 godina, i slovenačke suncobrane, od kojih su neki stari skoro vek.

– Amrel sa portretom Merilin Monro nalazi se u mojoj kancelariji u Ljubljani. Prodao sam ga 1994. godine na Beogradskom sajmu, i zažalio zbog toga. Srećom, nova vlasnica se javila posle nekoliko meseci žaleći se da je neispravan. Vratio sam joj novac i poklonio novi kišobran, a ovaj stari popravio i više ga nikad ne bih prodao – kaže Sakelšek.

Posetioci su mogli da vide i staru peglu na vodenu paru i alat iz 1930. godine, na kojem su majstori izrađivali pet kišobrana dnevno, a radi poređenja, u kineskim fabrikama se sada proizvode 12.000 komada na dan!

Pored upoznavanja sa istorijom kišobrana, posetioci su imali prilike da vide i najnovije modele sa laganim i nepromočivim platnom od naročitih materijala.

U Sloveniji je prva izložba kišobrana održana 2000. godine povodom jubileja France Prešerna, u Nemačkoj su na njima oslikani portreti Betovena, a u Austriji Mocarta, prilikom obeležavanja godišnjica rođenja ovih velikana. I turističke organizacije u Srbiji bi takođe mogle da razmisle o sličnoj ideji povodom jubileja Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Paje Jovanovića... i drugih čuvenih Srba, ali i poznatih srpskih manastira, čulo se na izložbi.

„Baš lepo i zabavno!“, bio je komentar naše „specijalne gošće“ sa Dorćola Ljubinke Bošković, vlasnice jedine beogradske radnje za opravku kišobrana, a njen sud je najmerodavniji jer ona, kako je rekla, „sa kišobranima živi“.