Pucketanje „bubnjare”, meze i narodnjaci

U nevelikom naselju „skrpljenih” baraka i uzanih puteljaka nazire se tanko svetlo, puši se iz sklepanih odžaka, čuje se smeh odraslih, odzvanja dečja graja… U „rupi” između velelepnog „Delta sitija” i buvlje pijace u Novom Beogradu nekoliko stotina Roma slavilo je dolazak nove 2009. godine.

– Novu godinu proslavljamo kao i svi. Meze je tu, a ni piće ne manjka – kaže Hamida Redžepi koja sa „svojim čovekom” Muharemom, uz pucketanje peći „bubnjare”, čeka ponoć u udžerici ne većoj od pet kvadrata. Iz televizora dopiru zvuci narodnjaka, a Hamida i Muharem podižu čaše i drže zdravicu samo njima znanu.

„Srećna Nova godina svima. Posebno nama, sirotinji. I mi imamo dušu. Aj, neka su svi zdravo i živo”, poručiše životni saputnici koji za život zarađuju prodajući starudiju na buvljaku. Osmehuju se i veseli su, ali ne kriju da žive teško. Navikli su se oni. I Nova godina je, valja se radovati.

– Bilo bi bolje da slavimo sa naših devetnaestoro unučadi. Ali šta ćeš. Život nas razdvojio. Neki „trbuhom za kruhom” odjezdili u Bosnu – samo na trenutak tužna poverila nam se Hamida.

U naselju pokraj najmodernijeg zdanja „Delta sitija” žive Romi koji su izbegli sa Kosmeta. Arif Kadrija (32), predsednik Udruženja „Romski progres u Srbiji”, jedan je od ovdašnjih stanovnika koji je dosad ulagao napore da skrene pažnju nadležnih na teške uslove života. Za novogodišnje veče, on je napravio veselje u svom domu za petnaestak duša.

– Struju za ovo malo svetla i muzike krademo sa bandere. Šta možemo, imamo ovde i dve bebe – kaže Kadrija.

Okupljena deca nabrajaju šta su poželeli da im donese Deda Mraz. Desetogodišnja Violeta, jedanaestogodišnja Hona i šestogodišnji Morem žele poneki slatkiš i kolač, ali više od svega bi voleli da upoznaju Seku Aleksić. Da je vide i sa njom otpevaju neku pesmu, jer znaju ih napamet. U to su nas i uverili horski izvodeći jedan refren. Nagradili smo ih aplauzom.

Počasni gost u Kadrijinom skromnom domu bio je Ibrahim Omar. Somalijac koji već šest leta živi u Beogradu kao azilant. Omar im je, kažu domaćini, sve najbolje poželeo na arapskom. Ulogu simultanog prevodioca imao je Arifov rođak Ali Kadrija, koji je arapskim jezikom ovladao u verskoj školi u Sarajevu.

Gostoljubivi domaćini su nam poželeli sve najlepše na rastanku. Njihova vrata su uvek otvorena za sve dobronamernike.

E. B. H.