Пуцкетање „бубњаре”, мезе и народњаци

У невеликом насељу „скрпљених” барака и узаних путељака назире се танко светло, пуши се из склепаних оџака, чује се смех одраслих, одзвања дечја граја… У „рупи” између велелепног „Делта ситија” и бувље пијаце у Новом Београду неколико стотина Рома славило је долазак нове 2009. године.

– Нову годину прослављамо као и сви. Мезе је ту, а ни пиће не мањка – каже Хамида Реџепи која са „својим човеком” Мухаремом, уз пуцкетање пећи „бубњаре”, чека поноћ у уџерици не већој од пет квадрата. Из телевизора допиру звуци народњака, а Хамида и Мухарем подижу чаше и држе здравицу само њима знану.

„Срећна Нова година свима. Посебно нама, сиротињи. И ми имамо душу. Ај, нека су сви здраво и живо”, поручише животни сапутници који за живот зарађују продајући старудију на бувљаку. Осмехују се и весели су, али не крију да живе тешко. Навикли су се они. И Нова година је, ваља се радовати.

– Било би боље да славимо са наших деветнаесторо унучади. Али шта ћеш. Живот нас раздвојио. Неки „трбухом за крухом” одјездили у Босну – само на тренутак тужна поверила нам се Хамида.

У насељу покрај најмодернијег здања „Делта ситија” живе Роми који су избегли са Космета. Ариф Кадрија (32), председник Удружења „Ромски прогрес у Србији”, један је од овдашњих становника који је досад улагао напоре да скрене пажњу надлежних на тешке услове живота. За новогодишње вече, он је направио весеље у свом дому за петнаестак душа.

– Струју за ово мало светла и музике крадемо са бандере. Шта можемо, имамо овде и две бебе – каже Кадрија.

Окупљена деца набрајају шта су пожелели да им донесе Деда Мраз. Десетогодишња Виолета, једанаестогодишња Хона и шестогодишњи Морем желе понеки слаткиш и колач, али више од свега би волели да упознају Секу Алексић. Да је виде и са њом отпевају неку песму, јер знају их напамет. У то су нас и уверили хорски изводећи један рефрен. Наградили смо их аплаузом.

Почасни гост у Кадријином скромном дому био је Ибрахим Омар. Сомалијац који већ шест лета живи у Београду као азилант. Омар им је, кажу домаћини, све најбоље пожелео на арапском. Улогу симултаног преводиоца имао је Арифов рођак Али Кадрија, који је арапским језиком овладао у верској школи у Сарајеву.

Гостољубиви домаћини су нам пожелели све најлепше на растанку. Њихова врата су увек отворена за све добронамернике.

Е. Б. Х.