Srušena stogodišnja teorija o Himalajima

Nova studija sugeriše da stogodišnja teorija koja objašnjava kako Azija može da nosi ogromnu težinu Himalaja i Tibetanske visoravni mora biti prepisana. Nova istraživanja pokazuju da su naučnici možda upravo srušili stogodišnju teoriju o tome šta drži najviši planinski lanac na Zemlji.

Himalajske planine nastale su sudarom azijskog i indijskog kontinenta pre oko 50 miliona godina, kada su tektonske sile toliko snažno „stisnule” Tibet da se region zgužvao, a njegova površina smanjila za skoro 1.000 kilometara. Indijska tektonska ploča se na kraju podvukla ispod Evroazijske ploče, udvostručujući debljinu Zemljine kore ispod Himalaja i Tibetanske visoravni na severu i doprinoseći njihovom izdizanju.

Vekovima je dominirala teorija da samo ovo udvostručavanje kore nosi težinu Himalaja i Tibetanske visoravni. Istraživanje koje je 1924. godine objavio švajcarski geolog Emil Argan pokazuje da su indijska i azijska kora naslagane jedna na drugu, zajedno se protežući 70 do 80 km duboko ispod Zemljine površine. Ali, ova teorija sada je preispitana novih saznanjima.

„Ako imate 70 kilometara kore, onda najniži deo postaje duktilan, postaje kao jogurt — a ne možete izgraditi ili iznići planinu na vrhu jogurta”, rekao je za Live Science Pjetro Sternai, vanredni profesor geofizike na Univerzitetu Milano-Bikoka u Italiji i glavni autor nove studije koja analizira geologiju ispod Himalaja.

Dokazi već dugo ukazuju na to da je Arnandova teorija pogrešna, ali ideja o dve uredno složene kore je toliko privlačna da je većina geologa nije dovodila u pitanje, rekao je Sternai. Istorijski gledano, „svi podaci koji bi se pojavili bili bi tumačeni u smislu jednog, dvostruko debljeg sloja kore”. Međutim, nova studija otkriva da postoji deo plašta između azijske i indijske kore. Ovo objašnjava zašto su Himalaji porasli tako visoki i kako su i danas tako visoki. Plašt je sloj Zemlje koji se nalazi direktno ispod kore. Mnogo je gušći od kore i stoga se ne rastapa na istim temperaturama. U međuvremenu, kora je toliko laka i pokretna da se ponaša slično ledenom bregu, podižući se više iznad Zemljine površine što je deblja. Do ovog saznanja Sternai i njegove kolege došli su simulirajući sudar između azijskog i indijskog kontinenta na računaru. Model je pokazao da su se, kako je indijska ploča klizila ispod evroazijske ploče i počela da se topi njegove mrlje podizale su i pričvršćivale se ne za dno azijske kore, već za bazu litosfere. Istraživači su uporedili svoje rezultate sa seizmičkim podacima i informacijama prikupljenim direktno iz stena. Sendvič plašta u simulaciji podudario se sa prethodnim dokazima koje Arnandova teorija nije mogla da objasni, rekla je za Live Science koautorka studije Simon Pilija, vanredna profesorka geonauka na Univerzitetu kralja Fahda za naftu i minerale u Saudijskoj Arabiji.

„Stvari sada zapravo počinju da imaju smisla“, rekla je Pilija.

Studija predstavlja snažne dokaze za ovaj model, ali je suprotna sa dosadašnjim saznanjima.