„Dođi opet ljubavi” – kupac najdraži trgovcima

Kupac je svetinja, reći će svaki trgovac. Od njega se živi, zar ne? Zbog njega bogat asortiman, akcije, nagrade… Njemu lovorike. Ali, kakav je ovdašnji potrošač i da li se on uklapa u trgovčevu sliku, da li je moderan, lukav, obazriv. Naseda li na trgovačke trikove ili dovoljno ceni svoj novac? To od trgovca nikada nećete saznati, jer će o kupcu i u pola noći reći sve najbolje.

Ipak, poneseni prazničnim raspoloženjem, neki od njih su otvorili karte i priznali da i među potrošačima ima razlike. Otprilike onoliko koliko su spremni da potroše.

Bez obzira na slabiju kupovnu moć u Srbiji je, kažu, najviše racionalnih kupaca koji prepoznaju vrednost onoga što je u ponudi. Oni imaju visoku svest o kvalitetu, naročito voća, povrća i mesa. Kupci su, generalno, vrlo zahtevni i traže kvalitet, ali bez obzira na to koliko insistiraju na njemu, nisu baš spremni da ga plate, kažu trgovci. Osim ove, najbrojnije potrošačke populacije, kod nas su se izdvojile i posebne grupe potrošača ekstrema.

Trgovcima najneomiljeniji su „čeri pikeri” ili kupci koji žele samo trešnju s torte. To su oni koji veruju novinskim napisima, prate sniženja i obožavaju procente. Imaju vremena na pretek, a u kupovinu idu sa lifletima – trgovačkim dodacima o sniženim artiklima i ciljaju samo to. Sve trgovine su im omiljene i vole ih do poslednjeg sniženog artikla.

Zvuči paradoksalno, ali takvi kupci su čak gubitak za trgovca. Jer, kupuju samo proizvode na kojima je i zarada najmanja, a prave redove i gužve, najčešće nervirajući one druge koji su došli po nekoliko stvarčica, a pazare mnogo više nego što su planirali.

To su takozvani „dođi opet ljubavi” ili kupci koji su u hipermarket ušli da kupe novi fen ili peglu, deterdžent, a izašli su sa punim kolicima. Pazarili su deset puta više, uzimajući kao hipnotisani sve što im se učini da je super ponuda. Kasnije shvate da su kupili i što im treba i što im ne treba, ali i u sledećoj nabavci će učiniti isto. Neće se samodisciplinovati, jer će ovu kupovinu prokomentarisati sa onim „neka ide život” ili „ako ne mogu jednom mesečno da se častim...”.

Značajan deo potrošača spada u grupu „papir i olovka”. To su oni koji redovno plaćaju račune, i bakaluk moraju da uklope u postojeći budžet. Oni troše približno isto svakog meseca, kupuju jeftinije proizvode, ali drže i do kvaliteta. Njima se neće omaknuti da kupe ništa iz specijalne ponude, pa čak i kada je po dvostruko nižoj ceni. Drže se spiska koji je domaćica spremala nedelju dana pred kupovinu. Ova grupa plaća uglavnom čekovima, nešto kešom, ali pripada onima koji idu u velike kupovine jednom ili dva puta mesečno.

U hipermarketima se izdvajaju i kupci – preprodavci. To su oni koje srećete u lokalnoj trgovini, gde prodaju robu sa maržama višim od 30 odsto. Na kasama se ne zadržavaju dugo, jer kupuju sve na veliko, imaju po nekoliko pomoćnika i plaćaju kešom. Velikim trgovcima ne kvare posao, a sebi prave zaradu na onim potrošačima koji ne idu u velike nabavke. To su kupci komšije koji ne posećuju radnje u kojima im ne znaju ime. Oni su manje ekonomični i svakog dana kupuju „na ćošku”. Hipermarket im je daleko, nemaju kola, konformisti su i po pravilu rasipnici.

Svaki supermarket, po pravilu, ima i one kupce koji vole da prezalogaje među rafovima. To je zabranjeno, pa i kažnjivo ali neki su slobodni i da pojedu i popiju, a onda na kasi umesto pošto plate samo ono što je u korpi pokupe i svežanj kesa po principu „što je džabe..”.

Jedno istraživanje među potrošačima je nedavno pokazalo da građani Srbije uživaju u kupovini više od kupaca u evropskim zemljama. Zahtevni su, a kupovinom žele da pobegnu od realnosti i stvore utisak boljeg života. Trgovci su im poželeli da se ne menjaju i da u novoj godini, na obostranu radost, još više kupuju i uživaju u tome.