„Дођи опет љубави” – купац најдражи трговцима

Купац је светиња, рећи ће сваки трговац. Од њега се живи, зар не? Због њега богат асортиман, акције, награде… Њему ловорике. Али, какав је овдашњи потрошач и да ли се он уклапа у трговчеву слику, да ли је модеран, лукав, обазрив. Наседа ли на трговачке трикове или довољно цени свој новац? То од трговца никада нећете сазнати, јер ће о купцу и у пола ноћи рећи све најбоље.

Ипак, понесени празничним расположењем, неки од њих су отворили карте и признали да и међу потрошачима има разлике. Отприлике онолико колико су спремни да потроше.

Без обзира на слабију куповну моћ у Србији је, кажу, највише рационалних купаца који препознају вредност онога што је у понуди. Они имају високу свест о квалитету, нарочито воћа, поврћа и меса. Купци су, генерално, врло захтевни и траже квалитет, али без обзира на то колико инсистирају на њему, нису баш спремни да га плате, кажу трговци. Осим ове, најбројније потрошачке популације, код нас су се издвојиле и посебне групе потрошача екстрема.

Трговцима најнеомиљенији су „чери пикери” или купци који желе само трешњу с торте. То су они који верују новинским написима, прате снижења и обожавају проценте. Имају времена на претек, а у куповину иду са лифлетима – трговачким додацима о сниженим артиклима и циљају само то. Све трговине су им омиљене и воле их до последњег сниженог артикла.

Звучи парадоксално, али такви купци су чак губитак за трговца. Јер, купују само производе на којима је и зарада најмања, а праве редове и гужве, најчешће нервирајући оне друге који су дошли по неколико стварчица, а пазаре много више него што су планирали.

То су такозвани „дођи опет љубави” или купци који су у хипермаркет ушли да купе нови фен или пеглу, детерџент, а изашли су са пуним колицима. Пазарили су десет пута више, узимајући као хипнотисани све што им се учини да је супер понуда. Касније схвате да су купили и што им треба и што им не треба, али и у следећој набавци ће учинити исто. Неће се самодисциплиновати, јер ће ову куповину прокоментарисати са оним „нека иде живот” или „ако не могу једном месечно да се частим...”.

Значајан део потрошача спада у групу „папир и оловка”. То су они који редовно плаћају рачуне, и бакалук морају да уклопе у постојећи буџет. Они троше приближно исто сваког месеца, купују јефтиније производе, али држе и до квалитета. Њима се неће омакнути да купе ништа из специјалне понуде, па чак и када је по двоструко нижој цени. Држе се списка који је домаћица спремала недељу дана пред куповину. Ова група плаћа углавном чековима, нешто кешом, али припада онима који иду у велике куповине једном или два пута месечно.

У хипермаркетима се издвајају и купци – препродавци. То су они које срећете у локалној трговини, где продају робу са маржама вишим од 30 одсто. На касама се не задржавају дуго, јер купују све на велико, имају по неколико помоћника и плаћају кешом. Великим трговцима не кваре посао, а себи праве зараду на оним потрошачима који не иду у велике набавке. То су купци комшије који не посећују радње у којима им не знају име. Они су мање економични и сваког дана купују „на ћошку”. Хипермаркет им је далеко, немају кола, конформисти су и по правилу расипници.

Сваки супермаркет, по правилу, има и оне купце који воле да презалогаје међу рафовима. То је забрањено, па и кажњиво али неки су слободни и да поједу и попију, а онда на каси уместо пошто плате само оно што је у корпи покупе и свежањ кеса по принципу „што је џабе..”.

Једно истраживање међу потрошачима је недавно показало да грађани Србије уживају у куповини више од купаца у европским земљама. Захтевни су, а куповином желе да побегну од реалности и створе утисак бољег живота. Трговци су им пожелели да се не мењају и да у новој години, на обострану радост, још више купују и уживају у томе.