Praznična završnica

Hotelsko-restoransko-kafanski doček Nove godine je tradicija. Okupljanje po trgovima, uz ulične koncerte i masovno veselje u „pleneru”, običaj je novijeg datuma. Većina se ipak drži devize „najlepše je kod kuće” – iz ubeđenja ili iz nužde. Upravo toj većini obraća se televizija s namerom da njen izbor podrži na svoj način.

A taj način se sve više ispostavlja kao praznični začin, kao dodatak koji se troši na parče. Čak i ljudi kojima je, sticajem prilika, televizor glavno novogodišnje društvo, koriste ga za šetnju od mesta do mesta, od kanala do kanala, u pokušaju da se raznorodnije zabave i steknu utisak bogatijeg provoda. Otud se u konceptu novogodišnjeg programa svih vodećih TV kuća primećuje manjak ambicija da se sama svečana noć učini programski posebno raskošnom ili specijalno uzbudljivom – i višak truda da posle nje usledi dobra ponuda za dane „odmora i razonode”. Pa su se tako RTS i Pink nadmetali u prikazivanju starih domaćih filmskih komedija, potom istakli ponudom svetske klasike i nešto bajatijih „blokbastera”, a B92 premijerom sopstvenog filma, nastavkom TV „sage” o rodama čiji se povratak čeka u Barandi.

Za sve tri pomenute TV kuće program iz prethodnih 365 dana bio je i glavni novogodišnji adut. Za udarno veče odabrali su upravo ono što im je postalo zaštitni znak i donelo im, kao najdraži im novogodišnji poklon, visoku gledanost. Bilo je to svojevrsno podvlačenje crte ispod godine koju smatraju uspešnom i potcrtavanje programskog profila koji su tokom nje formirali na ekranu.

Tako je za RTS bilo sasvim prirodno da u isto veče jednu za drugom prikaže epizode i „Selo gori...” i „Moj rođak...”, a da glumcima, glavnim junacima tih serija, prepusti da u studio dovedu trubače, da izgovaraju zdravice i čestitke, da zapevaju... Što se TV B92 tiče, jasno je da trenutno „Operaciju trijumf” smatra svojom udarnom programskom pesnicom, te joj u prazničnom programu nije uskraćen ni minut od silnih sati koji su joj inače posvećeni. Samo je kviz „Milioner” uspeo (s razlogom) da se udene u vreme rezervisano za tekući rialiti šou.

Muzički šou je ono od čega TV Pink najduže živi i najbolje se pozicionira u delu gledališta sklonom narodnoj muzici, novokomponovanom narodnom melosu, turbo folku ili kako li se već zove taj specifičan zvuk. I zato je, uz nešto malo presecanja poznatim humorom „Kursadžija”, ova muzika dominirala i u novogodišnjoj noći. Da ona može da se plasira kao kvintesencija profanosti i kiča pokazalo je „Novogodišnje popodne s Leom Kiš”. Bila je to sedeljka izveštačene veselosti i nategnute srdačnosti, gde je samo jedna gospođa (koja se predstavila kao glumica koja voli da peva) delovala istinski (i preterano) veselo, gde su se opuštena lica gostiju razvlačila u „kez” tek kad primete da ih gleda oko kamere, gde se točilo vino, a pevalo bez naročite emocije... Sasvim je dugačije delovalo „Grandovo narodno veselje”, isto po zamisli kao prošlogodišnje – ali bez pikantnih ili skandaloznih detalja u garderobi ili ponašanju pojedinih izvođača. Bilo je to jedno složno i skladno grupno pevanje, prijateljsko natpevavanje istinskih majstora, gde je potpuri prave narodne muzike, starogradskih pesama i starih šlagera razblažio reviju novokomponovanih hitova. Tu su svi izgledali pristojno dobro raspoloženi, okupljeni da s radošću rade samo to što dobro znaju – da pevaju i sviraju. Bez ikakve priče, konferanse, pitanja, odgovora. Samo muzika.

Pokušaj RTS-a da parira ovoj pevačkoj paradi pred ponoć čini se nije uspeo. Odnosi snaga ostali su, dakle, isti, pa ni manje TV stanice nisu iskočile iz ranije uspostavljene rang-liste. Kretale su se u okviru svojih koordinata, priređivale, kao i svi, specijalna, malo lepše dekorisana izdanja redovnih emisija, potpomagale se filmovima i stranim serijama... Studio B je dosledno bio uz Beograđane, one pred Domom Narodne skupštine, a direktan prenos koncerta gledali su i Beograđani sklonjeni s mraza koji su oni na bini izdržali s osmehom.. Prenos iz Ulice otvorenog srca, još jedan tipično beogradski spektakl, pripao je televiziji B92.

Minula TV godina bila je berićetna. Završena je u zadatom stilu. Nek’ je srećna Nova!