Празнична завршница

Хотелско-ресторанско-кафански дочек Нове године је традиција. Окупљање по трговима, уз уличне концерте и масовно весеље у „пленеру”, обичај је новијег датума. Већина се ипак држи девизе „најлепше је код куће” – из убеђења или из нужде. Управо тој већини обраћа се телевизија с намером да њен избор подржи на свој начин.

А тај начин се све више испоставља као празнични зачин, као додатак који се троши на парче. Чак и људи којима је, стицајем прилика, телевизор главно новогодишње друштво, користе га за шетњу од места до места, од канала до канала, у покушају да се разнородније забаве и стекну утисак богатијег провода. Отуд се у концепту новогодишњег програма свих водећих ТВ кућа примећује мањак амбиција да се сама свечана ноћ учини програмски посебно раскошном или специјално узбудљивом – и вишак труда да после ње уследи добра понуда за дане „одмора и разоноде”. Па су се тако РТС и Пинк надметали у приказивању старих домаћих филмских комедија, потом истакли понудом светске класике и нешто бајатијих „блокбастера”, а Б92 премијером сопственог филма, наставком ТВ „саге” о родама чији се повратак чека у Баранди.

За све три поменуте ТВ куће програм из претходних 365 дана био је и главни новогодишњи адут. За ударно вече одабрали су управо оно што им је постало заштитни знак и донело им, као најдражи им новогодишњи поклон, високу гледаност. Било је то својеврсно подвлачење црте испод године коју сматрају успешном и потцртавање програмског профила који су током ње формирали на екрану.

Тако је за РТС било сасвим природно да у исто вече једну за другом прикаже епизоде и „Село гори...” и „Мој рођак...”, а да глумцима, главним јунацима тих серија, препусти да у студио доведу трубаче, да изговарају здравице и честитке, да запевају... Што се ТВ Б92 тиче, јасно је да тренутно „Операцију тријумф” сматра својом ударном програмском песницом, те јој у празничном програму није ускраћен ни минут од силних сати који су јој иначе посвећени. Само је квиз „Милионер” успео (с разлогом) да се удене у време резервисано за текући риалити шоу.

Музички шоу је оно од чега ТВ Пинк најдуже живи и најбоље се позиционира у делу гледалишта склоном народној музици, новокомпонованом народном мелосу, турбо фолку или како ли се већ зове тај специфичан звук. И зато је, уз нешто мало пресецања познатим хумором „Курсаџија”, ова музика доминирала и у новогодишњој ноћи. Да она може да се пласира као квинтесенција профаности и кича показало је „Новогодишње поподне с Леом Киш”. Била је то седељка извештачене веселости и натегнуте срдачности, где је само једна госпођа (која се представила као глумица која воли да пева) деловала истински (и претерано) весело, где су се опуштена лица гостију развлачила у „кез” тек кад примете да их гледа око камере, где се точило вино, а певало без нарочите емоције... Сасвим је дугачије деловало „Грандово народно весеље”, исто по замисли као прошлогодишње – али без пикантних или скандалозних детаља у гардероби или понашању појединих извођача. Било је то једно сложно и складно групно певање, пријатељско натпевавање истинских мајстора, где је потпури праве народне музике, староградских песама и старих шлагера разблажио ревију новокомпонованих хитова. Ту су сви изгледали пристојно добро расположени, окупљени да с радошћу раде само то што добро знају – да певају и свирају. Без икакве приче, конферансе, питања, одговора. Само музика.

Покушај РТС-а да парира овој певачкој паради пред поноћ чини се није успео. Односи снага остали су, дакле, исти, па ни мање ТВ станице нису искочиле из раније успостављене ранг-листе. Кретале су се у оквиру својих координата, приређивале, као и сви, специјална, мало лепше декорисана издања редовних емисија, потпомагале се филмовима и страним серијама... Студио Б је доследно био уз Београђане, оне пред Домом Народне скупштине, а директан пренос концерта гледали су и Београђани склоњени с мраза који су они на бини издржали с осмехом.. Пренос из Улице отвореног срца, још један типично београдски спектакл, припао је телевизији Б92.

Минула ТВ година била је берићетна. Завршена је у задатом стилу. Нек’ је срећна Нова!