Nova opozicija

Ko je opozicija u Srbiji? To danas nije tako lako razgraničiti kao devedesetih godina kada je otpor pružan samo jednom čoveku – Slobodanu Miloševiću. Politikolog Zoran Stojiljković deli opoziciju na stranke koje ne ulaze u vladu, ali je selektivno podržavaju kao što su LDP i SNS i na pragmatične i taktične DSS i SRS. Miodrag Radojević, istraživač saradnik Instituta za političke studije, za opoziciju kaže: „Opozicione stranke su one koje ne učestvuju u vlasti, ali ponekad to može biti i neka stranka koja je u vladi kao što je G17 plus, što je neobično, ali se može dešavati u koalicionoj vladi”. Vladimir Vuletić, sociolog, misli da je veoma teško reći ko je sada opozicija, ali da se može podeliti na onu koja je po svaku cenu protiv svega što vlast uradi (SRS, DSS) i konstruktivnu (LDP, SNS), ali i unutrašnju koja deluje ponekad (G17 plus, PUPS, LSDV).

Opozicioni status se u nekim slučajevima osporava zbog koalicija na lokalnom nivou. Stojiljković misli da tamo gde ima osnova za zajednički rad ne bi trebalo da ima problema, a tamo gde nema osnova stranke reaguju tako što smenjuju svoje kadrove. Radojević kaže da je to probni balon jer se ništa ne odlučuje bez centrale, a Vuletić da opozicioni status u principu ne remeti koalicija na lokalnom nivou, ali da je pitanje da li to stranci otežava opozicioni status. On navodi primer LDP-a koji je kao opoziciona stranka ušao u koaliciju sa strankom na vlasti u Beogradu.

Da opozicija više nije čvrsta pokazuje i to što je davala kvorum u Skupštini Srbije. Devedesetih je to bilo svetogrđe a danas je pragmatičan potez. Stojiljković kaže da opozicija ne bi bila opozicija kada bi bila rezervni organ vlade. „Ali, u kriznim vremenima ona može da stane uz vlast. Socijalisti su prethodnoj vladi davali podršku. Opozicija ne treba uvek da bude protiv vlade.” Radojević vidi da deo opozicije podržava vladu, „ali je pitanje šta dobijaju za uzvrat. S druge strane, deo vladajuće koalicije ne glasa uvek za vladine predloge. Opozicija želi da pokaže da je konstruktivna, jer je svesna da izbori ne bi doneli nešto novo. Ne želi da podmeće klipove vlasti, jer je već 40 dana izgubljeno na parlamentarnu opstrukciju”. Vuletić smatra da konstruktivna opozicija može da da kvorum vladi jer „oko nekih važnih pitanja mora da postoji konsenzus i dobro je da u takvim slučajevima opozicija podrži vladu”.

Do sada se pokazalo da je korisnije da stranke ne budu oštra opozicija jer su građani na izborima nagrađivali takvo ponašanje. Primeri za to su DSS za vreme Miloševića i DS i SRS za vreme Koštuničine prve vlade. Stojiljković veruje da to zavisi od sondaže javnog mnjenja jer su izbori prekomponovanje onoga što imamo. Radojević tvrdi da sistemska opozicija zagovara sabornost odnosno saradnju opozicije i vlade. „To nije loše jer je deo opozicije zauzet samo sobom kao radikali koji u prepucavanju gube veliku energiju.” Vuletić misli da je DSS još daleko od toga mada su bili u koaliciji s DS-om. „Podela na stranke starog i novog režima više ne važi. Demokratska stranka Srbije insistira na svom identitetu kako bi se maksimalno suprotstavila DS-u, iako imaju mnogo sličnosti. Kao koalicija su dobro funkcionisale ali su se podelile oko dva pitanja.”

A koliko su kriza koja već uzima danak i status Kosova i Metohije opravdanje da opozicija pokaže neuobičajen stepen razumevanja za vlast? Stojiljković potvrđuje da to jeste opravdanje kada nema alternative. „Ne bi se razumelo tvrdo opoziciono delovanje po svaku cenu. Postoji bazični konsenzus oko osnovnih pitanja koja su važna za zemlju i to bi i opozicija trebalo da poštuje.” I Radojević kaže da ako su u pitanju državni problemi od velikog značaja sa opozicijom treba uspostaviti tešnju saradnju ili konsenzus. „Deo opozicije se iscrpeo oko izglasavanja nepoverenja vladi i sada šest meseci to ne može ponovo pokrenuti. Vlada je bila konstruktivna i prihvatila je da na dnevni red stavi Kosovo i Metohiju, a raspravu o poverenju vladi je s pet sati produžila na 15. Opstrukcija radikala, kako se pokazalo, bila je način da primora vladu da ih vrati u parlamentarne odbore. Kod nas je vlada ideološki nekoherentna a opozicija je strukturno slaba”, misli Radojević.

„Opozicija se nije pokazala bogzna kako konstruktivna oko statusa Kosova. Ali kriza može da uzdrma državnu konstrukciju i opozicija mora da bude konstruktivnija jer će kriza učiniti svoje a to nije do vlade. U takvoj situaciji kritika vlade nije konstruktivna, opozicija mora da pomogne vladi, ali da ne dozvoli zloupotrebu od strane vlasti jer će neki krizom pravdati svoje postupke”, uveren je Vuletić.