Vetar u jedra Srbije

U snazi vetrova koji duvaju dolinama i uzvisinama, Srbija je jednaka Nemačkoj koja je svetska predvodnica u pretvaranju vazdušnih strujanja u kilovate. Upoređivanje na temelju najnovijih istraživanja (okolina Bremena, Beograda i Vršca) uveliko potkrepljuje prethodnu misao.

Zašto se toliki dar s neba (Zar Srbi nisu nebeski narod?) uzaludno traći?

Evropska unija u čije okrilje naša zemlja hrli osmislila je poduhvat kojim će do kraja 2020. petinu energetske potrošnje namirivati iz obnovljivih izvora, pokrivajući pretežni deo žetvom vetrova. Glavni razlog za takvo opredeljenje krije se u iznudici koju je nametnulo sveopšte otopljenje: smanjenje ispuštanja gasova „staklene bašte” (od kojih je najznatniji ugljen-dioksid) u atmosferu.

Samereno po stanovniku (da izbegnemo čuvenu poštapalicu – po glavi), Srbija je, na svu sreću, ispod proseka 25 članica Evropske unije, ali je na svetskoj lestvici (202 države) na visokom 55. mestu. I to u vreme kada su ključna industrijska postrojenja, uglavnom, zamrla ili rade sa umanjenim učinkom. Koliko bi li se slika promenila da je industrija u punom zamahu?

Neiskorišćena košava

Pre pet godina započelo je proučavanje nazvano „Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara Srbije”, s poglavljem posvećenim korišćenju obnovnih izvora, koje je potpomognuto iz briselskog buđelara. U to je uključen Institut za multidisciplinarna istraživanja (IMSI) u Beogradu, čiji su saradnici skoro obelodanili „Atlas energetskog potencijala sunca i vetra Srbije”.

Podaci prikupljeni s mernih stanica nadomak Zaječara i Vlasinskog jezera obelodanili su, prema rečima direktora dr Miroslava Nikčevića, da ukupna godišnja raspoloživa količina energije vetra iznosi oko 2.400 teravat sati (2,4 puta 10³ TWh). Prosečna po jedinici površine, na visini od sto metara, kreće se od 900 na jugozapadu i jugu do 2.700 kilovata sati na kvadratni metar u istočnim krajevima. Najviše vrednosti zabeležene su u područjima u kojima caruje košava i u nekim planinskim oblastima.

S tehničkog stanovišta, iskorišćenje zavisi od toga koliko je postupak pretvaranja jednog u drugi oblik energije delotvoran: procenjuje se da vetar zamenjuje 380.000 tona nafte godišnje, ukoliko je učinak 20 odsto. Potkrepićemo to primerom Beograda: po jednom žitelju prosečno se godišnje utroši oko 1.700 kilovat-sati struje, a za isto razdoblje neiskorišćeno ode niz vetar 4.000 kilovat-sati na kvadratni metar koje bi se dobile zauzdavanjem vazdušnih struja. S 20 posto preobraćanja, koliko je danas izvodljivo, stižemo do 800 kilovat-sati po kvadratnom metru u godini.

Za postavljanje svake vetroturbine dovoljna su dva kvadratna metra po stanovniku da se nadomesti ukupna potrošnja! Ali nije moguće baš svuda u jednom gradu podići savremenu vetrenjaču.

Sunčano lice Srbije

Još više kilovata iscuri u nepovrat sa svakim sunčanim danom. Prosečno osunčavanje u Srbiji dostiže 2.000 sati, što iznosi – ako se preračuna po kvadratnom metru – 1.387 kilovat sati godišnje. Za celu zemlju to je ukupno 122.000 teravat sati (1,22 puta 10⁵ TWh). Ukoliko bi se krovovi prekrili sunčanim pločama (solarni paneli), sa učinkom delotvornosti od 15 posto, godišnje bi se za potrebe toplotne energije nadomestilo 640.000 tona nafte.

No, to nije sve: uzme li se u obzir i sagorevanje biomase (oko polovine sunčevog zračenja upiju biljke u toku fotosinteze), može se kazati da bi se godišnje samo od osunčavanja uštedela oko dva i po miliona tona nafte! A naša zemlja ima 30 procenata više sunčanih dana od proseka Evropske unije.

Srećna je okolnost što su vremenske prilike takve da zimi najjače duvaju vetrovi, a leti je najsnažnije sunčevo zračenje, tako da se dva izdašna i obnovljiva izvora nadopunjuju. Kako nebesko bogatstvo upotrebiti za dobrobit ljudi?

Institut za multidisciplinarna istraživanja upriličiće 28. januara naučno-stručno savetovanje u glavnom gradu, pod imenom „Vetar u jedra Srbije”, na kojem će predstavnici ministarstava (tri nadležna), univerziteta, privrednih komora, ambasada i javnih glasila razmotriti šta valja uraditi. Saznanja iz studije koja je omogućila da se Srbija uključi u okvirni program šest (FP6 – SEEWIND) EU, a naš list je prvi predstavlja, već su izazvala zanimanje stranih ulagača: samo u okolini Surdulice može da se uloži 500 miliona evra u vetrogeneratorske parkove.

Iskorišćenjem obnovljivih izvora smanjila bi se zavisnost od uvoza koja doseže do 45 odsto energetskih potreba.

Šta bi na sve ovo rekao lutajući vitez Don Kihot od La Manče?