Ветар у једра Србије

У снази ветрова који дувају долинама и узвисинама, Србија је једнака Немачкој која је светска предводница у претварању ваздушних струјања у киловате. Упоређивање на темељу најновијих истраживања (околина Бремена, Београда и Вршца) увелико поткрепљује претходну мисао.

Зашто се толики дар с неба (Зар Срби нису небески народ?) узалудно траћи?

Европска унија у чије окриље наша земља хрли осмислила је подухват којим ће до краја 2020. петину енергетске потрошње намиривати из обновљивих извора, покривајући претежни део жетвом ветрова. Главни разлог за такво опредељење крије се у изнудици коју је наметнуло свеопште отопљење: смањење испуштања гасова „стаклене баште” (од којих је најзнатнији угљен-диоксид) у атмосферу.

Самерено по становнику (да избегнемо чувену поштапалицу – по глави), Србија је, на сву срећу, испод просека 25 чланица Европске уније, али је на светској лествици (202 државе) на високом 55. месту. И то у време када су кључна индустријска постројења, углавном, замрла или раде са умањеним учинком. Колико би ли се слика променила да је индустрија у пуном замаху?

Неискоришћена кошава

Пре пет година започело је проучавање названо „Национална стратегија одрживог коришћења природних ресурса и добара Србије”, с поглављем посвећеним коришћењу обновних извора, које је потпомогнуто из бриселског буђелара. У то је укључен Институт за мултидисциплинарна истраживања (ИМСИ) у Београду, чији су сарадници скоро обелоданили „Атлас енергетског потенцијала сунца и ветра Србије”.

Подаци прикупљени с мерних станица надомак Зајечара и Власинског језера обелоданили су, према речима директора др Мирослава Никчевића, да укупна годишња расположива количина енергије ветра износи око 2.400 терават сати (2,4 пута 10³ TWh). Просечна по јединици површине, на висини од сто метара, креће се од 900 на југозападу и југу до 2.700 киловата сати на квадратни метар у источним крајевима. Највише вредности забележене су у подручјима у којима царује кошава и у неким планинским областима.

С техничког становишта, искоришћење зависи од тога колико је поступак претварања једног у други облик енергије делотворан: процењује се да ветар замењује 380.000 тона нафте годишње, уколико је учинак 20 одсто. Поткрепићемо то примером Београда: по једном житељу просечно се годишње утроши око 1.700 киловат-сати струје, а за исто раздобље неискоришћено оде низ ветар 4.000 киловат-сати на квадратни метар које би се добиле зауздавањем ваздушних струја. С 20 посто преобраћања, колико је данас изводљиво, стижемо до 800 киловат-сати по квадратном метру у години.

За постављање сваке ветротурбине довољна су два квадратна метра по становнику да се надомести укупна потрошња! Али није могуће баш свуда у једном граду подићи савремену ветрењачу.

Сунчано лице Србије

Још више киловата исцури у неповрат са сваким сунчаним даном. Просечно осунчавање у Србији достиже 2.000 сати, што износи – ако се прерачуна по квадратном метру – 1.387 киловат сати годишње. За целу земљу то је укупно 122.000 терават сати (1,22 пута 10⁵ TWh). Уколико би се кровови прекрили сунчаним плочама (соларни панели), са учинком делотворности од 15 посто, годишње би се за потребе топлотне енергије надоместило 640.000 тона нафте.

Но, то није све: узме ли се у обзир и сагоревање биомасе (око половине сунчевог зрачења упију биљке у току фотосинтезе), може се казати да би се годишње само од осунчавања уштедела око два и по милиона тона нафте! А наша земља има 30 процената више сунчаних дана од просека Европске уније.

Срећна је околност што су временске прилике такве да зими најјаче дувају ветрови, а лети је најснажније сунчево зрачење, тако да се два издашна и обновљива извора надопуњују. Како небеско богатство употребити за добробит људи?

Институт за мултидисциплинарна истраживања уприличиће 28. јануара научно-стручно саветовање у главном граду, под именом „Ветар у једра Србије”, на којем ће представници министарстава (три надлежна), универзитета, привредних комора, амбасада и јавних гласила размотрити шта ваља урадити. Сазнања из студије која је омогућила да се Србија укључи у оквирни програм шест (FP6 – SEEWIND) ЕУ, а наш лист је први представља, већ су изазвала занимање страних улагача: само у околини Сурдулице може да се уложи 500 милиона евра у ветрогенераторске паркове.

Искоришћењем обновљивих извора смањила би се зависност од увоза која досеже до 45 одсто енергетских потреба.

Шта би на све ово рекао лутајући витез Дон Кихот од Ла Манче?