Melanija Tramp upozorava: Roboti su ovde

Prva dama SAD, Melanija Tramp, pojavila se u četvrtak na javnom događaju u Beloj kući, i okupljenima poručila da su „roboti ovde“ i da je „naša odgovornost da pripremimo američku decu“ za decenije koje dolaze, a koje će oblikovati veštačka inteligencija, prenosi BBC.

„Naša budućnost više nije naučna fantastika“, rekla je. „U ovoj primitivnoj fazi, naša je dužnost da prema veštačkoj inteligenciji postupamo kao prema sopstvenoj deci – osnažujući je, ali pod pažljivim nadzorom“.

Sastanak Radne grupe Bele kuće za obrazovanje o veštačkoj inteligenciji, osnovane ranije ove godine, je bio jedan od retkih javnih nastupa prve dame koja je, od povratka svog supruga u Belu kuću, i dalje uticajna. Njeno višemesečno odsustvo tokom duge, a na kraju i uspešne, Trampove kampanje 2024. godine, podstaklo je niz medijskih naslova sa pitanjem „Gde je Melanija?“. U Beloj kući se retko viđa, a navodno veći deo vremena provodi u Njujorku i na Floridi.

Ipak, od početka drugog Trampovog mandata u januaru, je zauzela, prema nekima, aktivniji i usmereniji pristup ulozi prve dame, koja je ionako nedefinisana i menja se od administracije do administracije. Najviše pažnje posvetila je deci, nadovezujući se na prethodnu inicijativu Be Best iz prvog mandata, koja se bavila napretkom mladih i borbom protiv sajber-nasilja i zloupotrebe opioida.

Pored bavljenja veštačkom inteligencijom, imala je ključnu ulogu u donošenju zakona Take It Down Act, koji kriminalizuje objavljivanje „intimnih slika“ – stvarnih ili generisanih pomoću veštačke inteligencije – bez pristanka pojedinca. Zakon je dobio retku dvostranačku podršku među duboko podeljenim američkim zakonodavcima. Prvi put u istoriji, jedna prva dama potpisala je zakon rame uz rame sa predsednikom.

Einav Rabinovič-Foks, profesorka Univerziteta Kejs Vestern Rizerv i istoričarka koja proučava prve dame, rekla je za BBC da, iako „nije neobično“ da se prve dame fokusiraju na mlade, Melanija to čini na drugačiji način. „Prve dame se obično bave oblastima koje se smatraju više ženskim, kao što su deca i obrazovanje. To su teme koje su istorijski rodno obeležene“, rekla je i dodala da „Ono što je možda neuobičajeno kod Melanije jeste njen pristup. Ne dolazi sa majčinske, ženstvene strane, već više sa poslovne“.

I dok je fokus formalno bio na obrazovanju, događaj u Beloj kući nije okupio decu, već članove kabineta, zvaničnike administracije i predstavnike velikih kompanija poput IBM-a i Google-a.

Spremna da se uključi u teme koje su njoj lično važne

Anita Makbrajd, direktorka Inicijative za prve dame na Američkom univerzitetu – i nekadašnja šefica kabineta bivše prve dame Lore Buš – rekla je da takvi događaji pokazuju ključnu promenu kod Melanije Tramp u poređenju s njenim prvim mandatom. „Sada postoje spoljašnji akteri spremni da rade s njom, što ranije možda nisu želeli“, rekla je. „Neke organizacije su se ranije ustručavale da se sastanu s njom. Teško je okupljala ljude za okrugle stolove. Nije imala snažnu strukturu oko sebe“.

Fokusiranjem na tehnološke, poslovne i zakonodavne aspekte obrazovanja i zaštite dece, Melanija Tramp „dodaje element hitnosti“ u pogledu brzih promena koje donose nove tehnologije. „Može da bude akter u stvarnom donošenju zakona“, istakla je Makbrajd.

Predsednik Tramp je rekao da je prva dama bila skeptična prema prethodnim razgovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kome je u avgustu uputila pismo u kojem je napisala da je „vreme da zaštitimo decu i buduće generacije širom sveta“. Pismo – i njen fokus na decu – nisu prošli neprimećeno. U nedeljama koje su usledile, pisma su joj uputile i prva dama Ukrajine Olena Zelenska i prva dama Turske Emina Erdogan.

Potez Melanije Tramp nije bio bez presedana – i druge prve dame su učestvovale u oblikovanju američke spoljne politike. Bivša prva dama Nensi Regan, na primer, razmenjivala je pisma sa suprugom Mihaila Gorbačova, Raisom, dok su druge, poput Pat Nikson i Rozalin Karter, putovale svetom u humanitarne i diplomatske misije.

Makbrajd je rekla da pismo Melanije Tramp Putinu ipak pokazuje da je, iako možda manje vidljiva od nekih svojih prethodnica, spremna da se uključi u teme koje su njoj lično važne. „Rođena je u zemlji pod sovjetskim uticajem i ima određenu osetljivost koju možda druge nemaju“, rekla je. „Ne mora da bude prisutna u svemu, već želi da se uključi u pitanja koja su bliža njenim interesima i gde može da napravi razliku“.

Govoreći o naredne tri godine mandata, Makbrajd smatra da će Melanija Tramp nastaviti da bude veoma selektivna kada bira gde će se angažovati kao prva dama. „Ona to radi po sopstvenim uslovima“, rekla je, „Za nju je važan kvalitet, a ne kvantitet. Neće se ograničiti time kako je neko drugi u prošlosti obavljao tu ulogu“, piše BBC.