Ko je voljan da ratuje za koaliciju voljnih

Nemačka se dvoumi, Italija i Poljska su jasno protiv. Da li je iko iz zemalja Koalicije voljnih pitao svoje građane da li su oni voljni? Usledilo je zabrinuto pitanje na društvenim mrežama povodom Makronove najave da je pao dogovor 26 država o slanju međunarodnih vojnih snaga u Ukrajinu kao deo bezbednosnih garancija koje je juče Putin iz Vladivostoka po ko zna koji put odlučno odbacio.

Nekako u isto vreme iz Vašingtona je stigla najava koja će biti veliki udarac za Koaliciju voljnih, posebno za baltičke zemlje. Trampova administracija planira da obustavi dugogodišnju vojnu pomoć evropskim zemljama geografski bliskim Rusiji koja se meri stotinama miliona dolara.

Ministarstvo odbrane Litvanije saopštilo je da je Pentagon zvanično obavestio države Evropske unije da će program vojne podrške biti poništen počev od naredne finansijske godine. Kako javlja agencija Blumberg, ovaj potez Vašingtona je u skladu sa namerom SAD da svoj fokus iz Evrope prebaci u Indo-pacifički region. 

Zvaničnici Pentagona su još prošle nedelje obavestili evropske diplomate o odluci da se okonča finansiranje programa obuke i opremanja armija istočnoevropskih zemalja. Zvaničnik Bele kuće nije želeo da potvrdi detalje odluke, ali je rekao da je mera „koordinisana sa evropskim zemljama” i u skladu sa izvršnom naredbom koju je u januaru potpisao Donald Tramp o ponovnoj proceni američke strane pomoći, piše „Fajnenšel tajms”. U pitanju je program pomoć koji se finansirao kroz odobrenje, poznat kao sekcija 333.

Iz Bele kuće objašnjavaju da je ovakav potez u skladu s Trampovim zahtevom da se „preispita i preraspodeli” inostrana pomoć: „Ova odluka usklađena je s evropskim zemljama, u skladu s izvršnom uredbom i dugogodišnjim predsednikovim insistiranjem da Evropa mora da preuzme više odgovornosti za sopstvenu odbranu”, objašnjava jedan zvaničnik američke administracije. Pod pritiskom američkog predsednika, članice NATO-a su u junu na samitu u Hagu pristale da povećaju potrošnju za odbranu na pet odsto BDP-a.

Trampovo ukidanje vojne pomoći državama koje se graniče sa Rusijom ima cilj da natera bogatije evropske države da ubuduće daju više za bezbednosnu pomoć svojim istočnoevropskim članicama NATO-a. Dvojica diplomata potvrdila su za londonski poslovni dnevnik da je ova vest izazvala šok među evropskim vladama, koje sada pokušavaju da doznaju detalje kako bi napravili procenu da li mogu iz svojih budžeta da nadomeste manjak za vojne programe koji će se pojaviti zbog Trampove odluke.   

Prema podacima američke kancelarije za državnu reviziju, u Evropu je između 2018. i 2022. uloženo 1,6 milijardi evra, što je oko 29 odsto globalne potrošnje u sklopu programa 333, a najveći korisnici su bile Estonija, Litvanija i Letonija. Nezavisno od ovog programa zbog zavrtanja „američke slavine” pod pretnjom da će se sada naći i Baltička bezbednosna inicijativa čiji je cilj jačanje vojski Estonije, Litvanije i Letonije. Kongres je prošle godine odobrio 228 milijuna evra za taj program, ali Bela kuća nije tražila nova sredstva u budžetu za iduću godinu.

Predsednik Estonije Alar Karis smatra da je Trampove poteze teško predvideti, iako je pre par dana obećao poljskom predsedniku Karolu Navrockom da će, ako treba, poslati i više od 10.000 vojnika, koliko je sada stacionirano u njegovoj zemlji. Kalar ističe da bi evropske zemlje koje se graniče sa Rusijom trebalo da se pripreme za mogućnost da će SAD smanjiti broj vojnika u ovom regionu. 

„Zemlje poput Estonije moraju biti spremne za svaki scenario zbog rizika od povlačenja jedinica najveće članice NATO-a. A to znači da bi trebalo da izgradimo sopstvene kapacitete”, rekao je Karis za „Politiko”.

SAD imaju oko 2.000 vojnika stacioniranih u tri baltičke države u sklopu vojnog jačanja kao odgovor na rat koji je Rusija započela u Ukrajini. Ali Pentagon je u postupku preispitivanja globalnog rasporeda vojnih snaga i kako se očekuje o detaljima novih planova će se znati više krajem septembra. Budući da taj posao vodi podsekretar odbrane za politiku Elbridž Kolbi, otvoreni zagovornik smanjenja američkog prisustva u Evropi, članice NATO-a koje gravitiraju ka Rusiji nemaju čemu dobrom da se nadaju.

„Za baltičke države gubitak američke pomoći biće vrlo težak. Cilj programa je bio da ih osposobi da se same brane”, kaže penzionisani američki admiral Mark Montgomeri, sada analitičar u tink-tanku Fondaciji za odbranu demokratija.

Putin: Sve trupe u Ukrajini su legitimne mete

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče da će se sve oružane snage koje se nađu na ukrajinskoj teritoriji smatrati legitimnim metama.

„Što se tiče eventualnih vojnih kontingenata u Ukrajini, to je jedan od osnovnih razloga za uvlačenje Ukrajine u NATO, stoga, ako se neke trupe pojave tamo, posebno sada, tokom vojnih operacija, polazimo od činjenice da će to biti legitimne mete za njihovo uništenje”, upozorio je ruski lider na plenarnoj sednici Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku, prenela je agencija RIA Novosti.

Kako je ocenio, nema smisla da strane trupe budu u Ukrajini nakon što se postigne eventualni sporazum o održivom miru uz napomenu da bezbednosne garancije moraju da budu razvijene i za Rusiju i za Ukrajinu. Putin je istakao da se „uvlačenje Ukrajine u NATO” direktno tiče bezbednosnih interesa Rusije.