Amerika između depopulacije i deportacija

Vasilije Filipović

Obećanje da će nemilosrdno suzbiti masovnu imigraciju pomoglo je Donaldu Trampu da se 2024. vrati u Belu kuću. U prvoj nedelji mandata proglasio je vanredno stanje na granici sa Meksikom, nakon čega je pojačao imigracione racije u firmama, zapretio sprovođenjem masovnih deportacija i ukinuo privremeni boravak za više od milion ljudi koji su došli u Sjedinjene Američke Države.

Neočekivano, Trampove antiimigracione predizborne poruke našle su plodno tlo čak i među biračima koji bi po logici trebalo da budu protiv. Na prošlim izborima, oko 46 odsto Latinoamerikanaca dalo mu je glas, što je najbolji republikanski rezultat od Džordža Buša 2004. godine i skok od 14 procenata u odnosu na 2020. Deo objašnjenja leži u naklonosti konzervativnim vrednostima, jer mnogi doseljenici iz Južne Amerike dele Trampove stavovima o rodnom identitetu i abortusu. Ali, srž podrške leži u novčaniku, odnosno u strahu od gubitka posla. Istraživanje centra „Pju” pokazalo je da 62% Latinoamerikanaca u SAD podržava strože imigracione mere. To su potomci onih koji su stigli pre nekoliko generacija, uglavnom pripadaju radničkoj klasi, nemaju fakultetsku diplomu, i sada strahuju da bi im novopridošli sunarodnici mogli preuzeti mesto u fabrici.

Šira slika javnog mnjenja, prema anketi Si-Bi-Esa od jula, pokazuje da podrška Trampovim radikalnim antiimigrantskim merama polako pada. Ona je sada 49 procenata, deset odsto manje nego u februaru i pet odsto manje nego u junu. Ipak, među republikanskim pristalicama podrška masovnim deportacijama ostala je na 91 odsto.

Međutim, ova igra brojeva može oblikovati Trampovu imigracionu politiku, jer šef Bele kuće rizikuje kontraefekat ako poveruje da će Amerikanci podržati gotovo svaku deportaciju. Neki od najvećih njegovih neuspeha tokom prvog mandata dogodili su se upravo kada je prkosio javnom mnjenju. Snažan revolt naterao ga je da 2018. povuče politiku razdvajanja porodica, zbog koje su deca odvajana od roditelja u migrantskim centrima, a roditelji su bili pritvoreni ili deportovani. Lako je zamisliti da bi se ista priča mogla ponoviti ako njegova administracija krene da hapsi ljude koji godinama žive u SAD, ali nemaju papire, a koje birači vide kao svoje komšije, prijatelje, kolege ili rođake.

S druge strane, i demokrate kao zagovornici imigracije takođe rizikuju da pogrešno protumače javno mnjenje. Tokom osam godina vlasti Baraka Obame, vlada je deportovala više od tri miliona ljudi, zbog čega je čak od liberalnih kritičara dobio nadimak „glavni deportator”. Ipak, čini se da su Amerikanci mnogo više voleli Obaminu umerenu imigracionu politiku, nego Bajdenovu. Obamina administracija fokusirala se na dve grupe ilegalnih imigranata: one sa kriminalnim dosijeima i one koji su nedavno ušli u zemlju. A te mere su i dalje popularne, jer su se desetine demokrata u Kongresu pridružile republikancima i glasale za „Lejken Rajli” – zakon koji nalaže deportaciju doseljenika bez dokumenata, optuženih za provalu, krađu, napad na policajca ili druge zločine. Zakon je dobio ime po 22-godišnjoj studentkinji koju je 2024. ubio venecuelanski ilegalni imigrant i simbolično je postao prvi zakon koji je Tramp potpisao u drugom mandatu.

Od Stivena Milera, zamenika šefa osoblja Bele kuće, koga „Njujork tajms” naziva Trampovim ideologom azilantske politike, koji tvrdi da „ako uvezete treći svet, postaćete treći svet”, do potpredsednika Džej Di Vensa, koji ističe da „postoji vrlo konzistentna veza između masovnog povećanja imigracije i rasta cena stanova”, ton administracije jasno pokazuje da je imigracija političko i ekonomsko pitanje visokog rizika. U praksi, Sjedinjene Države se mogu naći na pragu prvog smanjenja stanovništva u svojoj 250-godišnjoj istoriji, podstaknutog padajućim natalitetom i oštrim Trampovim merama protiv ilegalne imigracije. Prema podacima Američkog zavoda za statistiku, krajem prošle godine populacija je iznosila oko 340,1 milion, u odnosu na 338,5 miliona godinu ranije. Stručnjaci upozoravaju da aktuelne politike mogu smanjiti migraciju toliko da se broj stanovnika smanji već u ovoj godini. Uz nove prepreke i za legalni ulazak, uključujući prava na azil, smanjenje studentskih viza, Američki institut za preduzetništvo (AEI) je u julu procenio da će migracija 2025. godine iznositi između 115.000 i 525.000 ljudi. Poređenja radi, čak i 2021. godine, kada su važila kovid 19 ograničenja, ona je bila tek nešto ispod 400.000.

Bez obzira na to, Trampova strategija protiv starenja nacije ne uključuje više imigranata – u skladu sa republikanskim vrednostima on računa na rađanje više Amerikanaca.