Trijumf duha u francuskom aforizmu

Za Žana Lika Godara „aforizam nešto sažima, a nešto razvija”. I sam aforizam se, po sudu tog slavnog reditelja, „razvija, živi svoje vreme, a zatim se udaljava od njega kako bi se ponovno pojavio tamo gde se najmanje očekuje”. Aforizmi i ideje prošlih vremena tako postaju crvena nit naše frankofone civilizacije. Oni su naše jezično nasleđe, piše Mišel Forisje u recenziji antologije francuskog aforizma „Trijumf duha”, koja je upravo objavljena kod nas u izdanju kuće 4SE u prevodu i izboru Aleksandra Čotrića.

Čotrić je napisao i predgovor knjizi u kojem ističe da se „uprkos svom specifičnom kulturnom poreklu, francuski aforizmi dotiču univerzalnih tema, kao što su ljubav, moć, ljudska priroda i protok vremena, što ih čini relevantnim u različitim kulturama i epohama”.

– Francuski aforizmi poznati su po svojoj sažetosti, jer često formulišu složene ideje u nekoliko reči. Mnogi sadrže oštru duhovitost ili ironiju, čime odražavaju francusko kulturno uvažavanje mudrosti i intelektualne razigranosti. Često te misli odražavaju dublje moralne ili filozofske uvide, izazivajući čitaoca da kritički razmišlja o životu i društvu – kaže Aleksandar Čotrić i dodaje:

– Nasleđe francuskih aforizama je značajno ne samo u Francuskoj već i širom sveta. Jedinstvena mudrost sadržana u ovim izrekama nastavlja da utiče na književnost, filozofiju i svakodnevni govor. Aforistička tradicija inspirisala je bezbroj pisaca i mislilaca širom sveta da prihvate kratkoću i jasnoću u izražavanju složenih ideja. Francuski aforizmi imaju trajan uticaj na evropsku kulturu, oblikujući ne samo filozofske i književne tradicije već i svakodnevnu komunikaciju. Oni često služe kao kulturološka merila i utiču na društvene vrednosti i verovanja.

U ovom izboru zastupljeno je više od dve hiljade jezgrovitih zapisa stotinak autora iz Francuske, Belgije, Švajcarske, Kanade i drugih zemalja u kojima se koristi francuski jezik. Uvrštene su neke poznate i brojne manje znane mudre i duhovite rečenice francuskih prosvetitelja i enciklopedista, klasika francuske i evropske književnosti, revolucionara i državnika, dobitnika Nobelove nagrade za književnost, te savremenih aforističara.

Antologija podseća na neke misli neprolazne vrednosti: „Ne slažem se ni s jednom rečju koju ste izgovorili, ali ću do smrti braniti vaše pravo da ih izgovorite” (Volter); „Mislim, dakle postojim” (Dekart); „Revolucija jede svoju decu” (Danton); „Čuvajte se čoveka koji je pročitao samo jednu knjigu” (Didro); „Država – to sam ja” (Luj Četrnaesti); „Učena budala je gluplja od neuke budale” (Molijer); „Čovek sam nužno, Francuz sam slučajno” (Monteskje); „Dajte mi šest redova ispisanih rukom najpoštenijeg čoveka i ja ću u njima naći razlog da ga obesim” (kardinal Rišelje); „Što više upoznajem ljude, to više volim pse” (Rolan); „Što hoće žena, to hoće Bog” (Sand); „Nema slobode za neprijatelje slobode” (Sen Žist); „Rat palatama, mir kolibama” (Šamfor); ”Hiljadu puta ponovljena laž postaje istina” (Šatobrijan)...

Istovremeno, u Antologiji se mogu pronaći i aforizmi autora iz našeg vremena, poput: „Postoji ljubav bez seksa i seks bez ljubavi. U braku nema ni jednog ni drugog” (Fransis Blanš); „Sedmoga dana Bog reče sebi: ’Čemu ovo?’ (Alen Boske); „Mudrosti retko ko čita. Gluposti svako rado gleda” (Remi Gajar); „Rad nikada nikoga nije ubio. Ali zašto rizikovati?” (Pjer Desprož); „Reči su napunjeni pištolji”  (Žan Pol Sartr); „Muškarci imaju više problema nego žene. Pre svega, oni moraju da trpe postojanje žena” (Fransoaz Sagan); „Veoma pametni muškarci ne postaju dobri muževi – oni se ne žene” (Anri de Monterlan) i drugi.

Recenzenti antologije su: dr Ivan Ilić, dr Slobodan Simić, Miroslav Sredanović i Mišel Forisje. Autor uvodnog teksta je Arno Gujon. Korice knjige osmislio je i izradio Tošo Borković.

– Susret s aforizmima francuskih autora podsetio me je na pronalaženje stare školske lektire na tavanu, na sve drage knjige koje smo čitali mladi, željni i gladni pisanih mudrih reči. A među dragim knjigama posebno dragi autori: Volter, Sartr, Didro, Molijer... Ti talentovani ljudi su pokazali i dokazali da se čak i maleni i literarno diskriminisani aforizam može održati decenijama i vekovima i ostati kao trajna poruka evropskoj kulturi i pismenom delu čovečanstva – deo je recenzije dr Slobodana Simića.

A Mišel Forisje, pomenut na početku teksta, dodaje da su aforizmi prisutni i u nekim filmskim scenama koje su oblikovale generacije Francuza:

– Tako u filmu „Mržnja” reditelja Matjea Kasovica postoji rečenica: „Najteže nije padanje. Najteže je prizemljenje.” Aforizmi su prisutni i u nekim stihovima angažovanih i buntovnih pevača poput Danijela Balavoana: „Zakoni više ne stvaraju ljude, ali neki ljudi stvaraju zakon.”