Od sto smrtnih slučajeva u svetu jedan je posledica suicida

Svake godine više od 720.000 ljudi na svetu digne ruku na sebe, samoubistvo je treći najčešći uzrok smrti u adolescenciji, a jedan od sto smrtnih slučajeva u svetu posledica je suicida, upozoravaju stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije povodom 10. septembra, Svetskog dana prevencije suicida. Međutim, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da broj samoubistava kontinuirano pada u poslednjih 20 godina – tako je 2006. godine u Srbiji zabeleženo 1.444 suicida, 2010. godine 1.209 samoubistava, pet godina kasnije 1.064 suicida, 2020. godine – 895 samoubistava, 2023. evidentirano je 668 suicida, da bi prošle godine taj broj bio smanjen na 535. Demografske studije ukazuju da stopa samoubistva nije ujednačena po regionima – u poslednjih 50 godina Vojvodina u proseku ima dva do tri puta veću stopu suicida od centralne Srbije, a najniže stope zabeležene su u južnim delovima zemlje sa većinskim albanskim stanovništvom – u Bujanovcu i Preševu, kao i u Sjenici, Raški i Tutinu, među stanovništvom islamske veroispovesti.

Podaci izvedeni iz velikog istraživačkog projekta pod nazivom „Cov2Soul.rs”, koji su tokom 2021. i 2022. godine sproveli stručnjaci Instituta za mentalno zdravlje i Instituta za socijalnu medicinu, kao i stručnjaci Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, upozoravaju da oko 18.000 osoba u našoj zemlji ima nivo suicidalnog rizika koji odmah zahteva stručnu pomoć. Stručnjaci za mentalno zdravlje ističu da je samoubistvo manifestacija bolesti, pre svega depresije, kao i da je za oba pola karakteristično da ruku na sebe dižu na početku bolesti, kada osoba ima snage za samoubistvo ili na kraju bolesti – kada se čini da je borba sa demonima depresije dobijena. Suicidologija polnih različitosti govori da muškarci tri puta češće dižu ruku na sebe – prošle godine je, primera radi, 535 muškaraca i 168 žena počinilo samoubistvo.

Povodom Međunarodnog dana prevencije suicida Institut za javno zdravlje Vojvodine ističe da je 2023. godine u Vojvodini zabeležena najniža stopa samoubistva od 2000. godine – 13,5 na 100.000 stanovnika, ali upozoravaju da je samoubistvo veliki javnozdravstveni problem sa dalekosežnim društvenim posledicama, jer svako oduzimanje života ima poražavajući i dubok uticaj na one oko njih.

„Rizik od pojave suicidnog ponašanja može se značajno umanjiti ako brinemo jedni o drugima. Ako neko u našem okruženju razmišlja o samoubistvu, znaci upozorenja mogu biti povlačenje u sebe i izbegavanje komunikacije sa drugima, iznošenje planova o izvršenju samoubistva, završavanje poslova i obaveza – ’svođenje računa’, stalna briga za sadašnjost i nepostojanje perspektive, izražavanje osećanja izolovanosti, usamljenosti i nerazumevanja i osećaj lične neuspešnosti, beskorisnosti i gubitka samopoštovanja. Osobe u čijim se glavama vrzmaju samoubilačke misli sklone su stalnom vraćanju na probleme za koje ne postoje rešenja ili su ona van kontrole, promeni životnih navika i dnevne rutine, iznošenju teza o besmislu života, čestoj uplakanosti, potištenosti i naglim promenama raspoloženja, ali i rizičnom ponašanju, nezainteresovanosti za ličnu higijenu i fizički izgled i gubitku interesa za stvari koje su ranije predstavljale zadovoljstvo”, upozoravaju stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Oni ističu da osobi koja razmišlja o samoubistvu prvenstveno treba ponuditi podršku – treba biti pažljiv slušalac koji se trudi da razume kroz šta ta osoba prolazi i kako se oseća. To podrazumeva puno topline, strpljenja i ohrabrenja, jer je počinjanje razgovora na tu temu ponekad neprijatno i teško. Ako osoba kaže da razmišlja o samoubistvu, shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je „razveselite”, ni utešite tako što ćete omalovažiti problem. Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo. U momentima krize osobi je teško da sagleda sve mogućnosti za rešavanje aktuelnih problema i alternativna rešenja. Naročito je važno da osoba ima sa kim da razgovara u trenucima kada taj osećaj beznađa postane nepodnošljiv. To sigurno mogu biti bliske osobe iz okruženja, ali i volonterske i profesionalne službe koje se time bave, kao što su Nacionalna linija za prevenciju samoubistva (0800/309-309) koja je dostupna 24 časa i Centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva „Srce”, čiji telefon 0800/300-303 radi od 14 do 23 časa, osim petkom i subotom, kada je njegovo radno vreme od 14 do 16 časova.

Na Svetski dan prevencije suicida Pokret za mentalno zdravlje otvara Peti beogradski festival mentalnog zdravlja, koji se ove godine održava pod sloganom „Sistem je u kvaru. Ljudi nisu”. I ove godine Srbija se priključuje globalnoj akciji Međunarodnog udruženja za prevenciju samoubistva „Upali sveću”, pa se festival otvara simboličnim okupljanjem i paljenjem sveća u znak sećanja na preminule od suicida, ali i kao vid podrške porodicama preminulih, osobama koje su preživele pokušaj samoubistva ili se nose sa suicidnim mislima, a koje se zbog postojećih predrasuda i stigme ne usuđuju da potraže pomoć. Prvi put ovoj akciji će se istovremeno priključiti pet gradova Srbije – u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Novom Pazaru.