Vatra umesto vatrometa

Specijalno za „Politiku”
Moskva – Od kada je pre tri godine doneta odluka da novogodišnji praznici traju desetak dana, u Rusiji se ne stišavaju diskusije na temu koliko je to dobro za zdravlje nacije. Protivnici tako dugog praznovanja ističu da se ono uglavnom pretvara u beskrajno bančenje a da bi odmor u proleće omogućio ljudima da ga provedu u prirodi, ili u svojoj vikendici, da posade cveće, povrće... Takav predlog bio je i ove godine na dnevnom redu Državne dume, ali je sve ostalo kao što je bilo. Danas, samo četiri dana posle dočeka Nove godine, već se vide neke negativne strane tek započetog praznovanja.

– Situacija sa požarima se svake godine pogoršava u Moskvi – izjavio je general-major Viktor Klimikin, zamenik načelnika Gradske uprave Ministarstva za vanredne situacije.

Danas je izgorela građevinska pijaca na granici Moskve i Moskovske oblasti, juče su izgorela dva stana u centru grada, prekjuče kafić, dan ranije Kimirjazerska akademija... Od 30. decembra 2008. do 4. januara 2009. godine poginulo je 15 a povređeno 20 ljudi. Iako uzroci ovih požara još nisu ustanovljeni, Klimikin kaže da je uzrok većine pušenje u postelji u pijanom stanju. Požari su, inače, jedan od najvećih neprijatelja Moskve – veliki broj starih zgrada građen je potpuno ili delimično od drveta, pa ne treba mnogo da se zapale i još brže izgore. Upravo je tako ovih dana izgorela Kimirjazerska akademija čiji su spoljni zidovi bili od cigle, a pregradni od drveta. Drugi veliki problem jesu električne instalacije u starim zgradama jer su vrlo slabe i predviđene uglavnom za osvetljenje ili neki aparat slabe snage – sve ostalo je u vreme kada su zgrade građene bilo na gas. Danas svako domaćinstvo ima brojne električne aparate, koji se u pripremama za novogodišnje slavlje istovremeno uključuju – i eto požara. O petardama i vatrometima, koji su za doček i ove nove godine stvarali utisak kao da je počeo rat, da i ne govorimo.

Uzgred, proslava sa pirotehnikom nije u Moskvi karakteristična samo ove godine, već svakog praznika, tako da su požari izazvani vatrom gotovo redovna pojava. Iako su svi gradski parkovi pretvoreni u klizališta, na svim trgovima se gotovo danonoćno organizuju koncerti i proslave, a pred praznike su sve novine pune saveta kako da se aktivno provede praznik. Najveći broj ljudi slobodne dane provodi kod kuće za bogatom trpezom. Ne treba imati mnogo mašte da bi se znalo kako se to završava. Psiholozi ističu da je vreme novogodišnjih praznika za mnoge i vreme depresije. „Izdržati novogodišnje praznike – to je umetnost, svojevrsni ispit.”

U Rusiji se veruje da „kako dočekaš Novu godinu tako ćeš je i provesti”, pa to ljudima često donosi prave traume. Najpre se muče pitanjima kako da dočekaju Novu godinu i s kim, a kada praznik prođe i vidi se da nije doneo ono što se od njega očekivalo, nastupa razočaranje. Tu ne pomažu ni jelke, ni bleštave ulice, ni koncerti, ni restorani...

Prema ispitivanju javnog mnjenja, 51 posto građana Rusije ne želi tako dug odmor, dok 31 posto smatra da je to upravo ono što im je potrebno. Iduće godine, odlučila je Duma, praznovaće se leti a raditi zimi.