Ватра уместо ватромета

Специјално за „Политику”
Москва – Од када је пре три године донета одлука да новогодишњи празници трају десетак дана, у Русији се не стишавају дискусије на тему колико је то добро за здравље нације. Противници тако дугог празновања истичу да се оно углавном претвара у бескрајно банчење а да би одмор у пролеће омогућио људима да га проведу у природи, или у својој викендици, да посаде цвеће, поврће... Такав предлог био је и ове године на дневном реду Државне думе, али је све остало као што је било. Данас, само четири дана после дочека Нове године, већ се виде неке негативне стране тек започетог празновања.

– Ситуација са пожарима се сваке године погоршава у Москви – изјавио је генерал-мајор Виктор Климикин, заменик начелника Градске управе Министарства за ванредне ситуације.

Данас је изгорела грађевинска пијаца на граници Москве и Московске области, јуче су изгорела два стана у центру града, прекјуче кафић, дан раније Кимирјазерска академија... Од 30. децембра 2008. до 4. јануара 2009. године погинуло је 15 а повређено 20 људи. Иако узроци ових пожара још нису установљени, Климикин каже да је узрок већине пушење у постељи у пијаном стању. Пожари су, иначе, један од највећих непријатеља Москве – велики број старих зграда грађен је потпуно или делимично од дрвета, па не треба много да се запале и још брже изгоре. Управо је тако ових дана изгорела Кимирјазерска академија чији су спољни зидови били од цигле, а преградни од дрвета. Други велики проблем јесу електричне инсталације у старим зградама јер су врло слабе и предвиђене углавном за осветљење или неки апарат слабе снаге – све остало је у време када су зграде грађене било на гас. Данас свако домаћинство има бројне електричне апарате, који се у припремама за новогодишње славље истовремено укључују – и ето пожара. О петардама и ватрометима, који су за дочек и ове нове године стварали утисак као да је почео рат, да и не говоримо.

Узгред, прослава са пиротехником није у Москви карактеристична само ове године, већ сваког празника, тако да су пожари изазвани ватром готово редовна појава. Иако су сви градски паркови претворени у клизалишта, на свим трговима се готово даноноћно организују концерти и прославе, а пред празнике су све новине пуне савета како да се активно проведе празник. Највећи број људи слободне дане проводи код куће за богатом трпезом. Не треба имати много маште да би се знало како се то завршава. Психолози истичу да је време новогодишњих празника за многе и време депресије. „Издржати новогодишње празнике – то је уметност, својеврсни испит.”

У Русији се верује да „како дочекаш Нову годину тако ћеш је и провести”, па то људима често доноси праве трауме. Најпре се муче питањима како да дочекају Нову годину и с ким, а када празник прође и види се да није донео оно што се од њега очекивало, наступа разочарање. Ту не помажу ни јелке, ни блештаве улице, ни концерти, ни ресторани...

Према испитивању јавног мњења, 51 посто грађана Русије не жели тако дуг одмор, док 31 посто сматра да је то управо оно што им је потребно. Идуће године, одлучила је Дума, празноваће се лети а радити зими.