Divovi na ramenima divova

FIZIKA 
Sveznadarsko štivo na kojem bi nam pozavideli narodi s više umnih glava i s dužom povešću.

Gotovo četiri godine posle upokojenja izvanrednog fizičara i učitelja, Milorada Mlađenovića, nedavno su ispod štamparske prese izišla dva toma „Velikana fizike” koja je on na kraju bogatog stvaralačkog života ispisao. Nadahnuto kazivanje koje čari „kraljice nauka” obznanjuje u istinskoj raskoši najrasnijih mislilaca u minula gotovo dva i po hiljadugodišta.

Vrhunski znalac i vrsni kazivalac uvodi nas u najtananija misaona poigravanja i najplemenitija duhovna treperenja od kojih je izatkan svekoliki ćilim ljudskog znanja i umenja. Kako biste drugačije nazvali naučnu skasku neprekinutih podviga otkrivanja i saznavanja?

Okoristivši se prilikom da ne moramo iznova, kao u narodnoj brzalici, da nabrajamo šta je koji od mislećih i misaonih divova uzidao u temelje današnjeg poimanja svekolike stvarnosti, istrgnućemo pokoju zgodu iz tušta i tma nepoznatih i nesvakidašnjih dogodovština.

„Priroda je jedna i niko ne može da je krivotvori”, sa istančanim osećajem za meru opominje pripovedač i tumač, otvarajući pred našim očima (i umovima) tajanstvene dveri uzvišene prosvećenosti, počevši s nedostižnim Stagiranom Aristotelom, s kojim se mnogo toga u nauci začinje, i završivši s blistavim Rusom Lavom Landauom.

Kleopatrina zasluga

Mudri podučavalac Aleksandra Makedonskog, kome je uskraćeno da nasledi Platona kao čelnik Akademije jer nije građanin Atine (zbog čega je osnovao Licej u kojem se šetajući raspravljalo), zgotovio je svojem učeniku skraćeno izdanje Homera (eto kada je otpočelo skraćivanje) od kojeg se, kako predanje prenosi, silni ratnik nije odvajao. (U jednom pismu Čarls Darvin navodi: „Line i Kivje bili su moja dva boga, iako na razne načine, ali su oni najobičniji đačići u poređenju sa starim Aristotelom”).

„Arhimed je, po nepodeljenom mišljenju istoričara nauke, najveći naučnik starog i srednjeg veka, a glasovi bi se podelili kada bi mu trebalo odrediti mesto među prvih nekoliko matametičara-fizičara koji su ikad živeli”, ustvrđuje Milorad Mlađenović, podsećajući da je slavni Sirakušanin vladaru Gelonu poslao proračun koliko zrna peska je potrebno da se ispuni svet (vaseljena)!

Ko zna da li bismo saznali za poslednje Ptolomejeviće da lik Kleopatre Sedme nije zapao za oko dvojici nenadmašnih spisatelja – Vilijamu Šekspiru i Džordžu Bernardu Šou. Klaudije Ptolomej ostavio nam je prvo sistematsko matematičko delo „Almagest” s potankim tumačenjima svih poznatih nebeskih pojava, doscnije označeno „Biblijom astronoma”; pojedinci kažu da je to „Stari zavet”, „Novi zavet” ispisao je Nikola Kopernik.

Mikolaj Kopernik postao je Nikola tek kada je latinizovao svoje ime i prezime, a najviše pažnje na studijama u Padovi posvetio je lečenju i receptima. Iako nije stekao diplomu, potonji kanonik ostavio je prekretno tumačenje da je Sunce (a ne Zemlja) nebesko središte, a tek odštampani primerak spisa „O večnom kretanju Zemlje” pokazan mu je na samrtničkoj postelji.

Svako sledeće pokolenje uzdizalo je više ili manje Galilea Galileja koji je, posle Arhimeda i Euklida, načinio veliki iskorak. (Stiven Hoking ga je sa Isakom Njutnom i Albertom Ajnštajnom izdvojio od ostalih). Prvi je obznanio da je Mlečni put sazdan od mnoštva slabo vidljivih zvezda. Sukobivši se sa Inkvizicijom povodom iskaza da se Zemlja okreće oko Sunca, morao je da popusti i napiše: „Ja se odričem, proklinjem i mrzim pomenute greške i jeres”. Izvesno vreme proveo u nekoj vrsti kućnog pritvora, a kada je ponovo postao slobodan izišao je napolje i, navodno, uzviknuo: Ipak se okreće!

Rodivši se kao nedonošče, Isak Njutn je izrastao u jednog od najblistavijih umova čovečanstva. Pripisuje mu se rečenica koju su docnije u slavljeničkim prigodama često ponavljali: „Ako sam video dalje, bilo je zato što sam stajao na ramenima divova”. Gotovo tri decenije ništa nije objavio jer se sukobio s najmoćnijim naučnikom toga doba, Robertom Hukom, a maltene isto toliko vremena ozbiljno je izučavao alhemiju. Zapisano je da je prvi učenjak kome je dodeljeno plemićko zvanje (ser). Rođaci i prijatelji bili su iznenađeni što na samrtni čas nije pozvao sveštenika.

Kirijevi i dva Srbina

Marija Sklodovska Kiri, jedina žena ovenčana s dve Nobelove nagrade, žudela je da uđe u Francusku akademiju nauka, ali joj se san nije ispunio; za razliku od supruga Pjera koji tome nije težio, a primljen je. Saznajemo da je, pored ostalih, kao saradnika zaposlila našeg hemičara Dragoljuba Jovanovića. Na sličan način priču će ponoviti ćerka Irena Žolio Kiri primivši Pavla Savića.

Prekretnica u poimanju pojava nastupila je u prvoj godini 20. stoleća kada je Maks Plank izložio kako izgleda kvant. Šta bi se dogodilo da se posvetio sviranju violine koje mu je išlo od ruke? Nils Bor i Albert Ajnštajn su nastavili utrtom stazom: kod prvog su naukovala dva Srbina – Velimir Roglić, pa Zvonko Marić; drugi je u prvom braku bio oženjen Milevom Marić, za koju Milorad Mlađenović navodi, a to nismo znali, da je diplomirala godinu dana nakon supruga.

Srpskom zetu, kako su ga u našim krajevima nazivali, pisac „Velikana fizike” pripisuje da je stvorio „najtananije duhovne čipke koje je ljudski um umeo da isplete”, i pored toga što nije bio čudo od deteta kao Rene Dekart, zanimajući se u mladosti i zrelim godinama samo za „najopštije u najsloženijem”. U dvoknjižju se izričito kaže da je za nenadmašne teorije opšte i posebne relativnosti dovoljno srednješkolsko znanje iz matematike, čime se isključuje ma kakav upliv supruge.

Sjajna niska divova završava se s Lavom Davidovičem Landauom, čovekom koji je – poput Srbina Nikole Tesle – zauvek pamtio što bi jednom pročitao! U spisima KGB-a koji ga je nadzirao nađena je zabeleška: „Naš sistem, onako kako ga ja vidim u 1937. godini, predstavlja savršeno formulisan fašistički sistem koji se ne može promeniti”.

Profesor Milorad Mlađenović, jedan od najcenjenijih posleratnih fizičara u nas, posle okupacije Jugoslavije napustio je studije u Francuskoj i kao pripadnik naših snaga vojevao u jedinicama Britanskog vazduhoplovstva. Na osnovu odluke Josipa Broza, još u oficirskoj uniformi pridružio se malenoj družini koja je započela da gradi „Vinču”. Doktorirao je u Stokholmu, predavao na uglednim stranim univerzitetima, a na stranicama „Politike” gotovo četiri decenije objavljivao napise iz nauke.

Na više od 800 stranica ispisano je čime su ljudski rod zadužili: Aristotel, Arhimed, Ptolomej, Kopernik, Galilej, Kepler, Brahe, Dekart, Njutn, Kulon, Frenel, Amper, Helmholc, Faradej, Maksvel, Marija Kiri, Plank, Bor, Ajnštajn, De Broj, Hajzenberg, Šredinger, Dirak, Gamov, Raderford, Fermi, Lorenc, Han, Landau i još nekoliko desetina drugih.

Izdavači su Prirodno-matematički fakultet (odsek za fiziku) i „Zmaj” (oba iz Novog Sada).