Božić u Rusiji: jelka umesto badnjaka

Od našeg dopisnika
Moskva, 5. januara – Badnji dan je u Rusiji dan kada se najstrože posti –običaj je da se ne jede ništa sve dok se na nebu ne pojavi prva zvezda, asocijacija na Vitlejemsku zvezdu koja je odvela pastire do kolevke novorođenog Isusa. Posle toga se postavlja sto na kome je samo sočivo – jelo napravljeno od kuvane pšenice pomešane sa sokom od maka i medom. Zanimljivo je da se za taj obed u ruskom jeziku sačuvala stara slovenska reč „večera” iako se ona već dugo ne koristi. Posle „večere” se ostaci ne sklanjaju sa stola, niti se čisti kuća do sutrašnjeg dana. U selima se ono što se počisti na Božić spaljuje u dvorištu.

Svi hramovi u Rusiji svečano su ukrašeni – u njima ili ispred njih kite se jelke, a u samoj crkvi se obično postavljaju „jasle” sa skulpturama Josifa, Marije i Hrista kojima se vernici poklanjaju. U nekim hramovima se one zamenjuju ikonom rođenja Hrista. To su ostaci nekadašnjeg običaja da se deci kroz lutkarsko pozorište pokaže istorija rođenja Hrista. Kroz prozor malene drvene kućice mogle su se videti lutke koje predstavljaju sve najvažnije scene te čuvene noći – i novorođenog Hrista, i njegove roditelje, i anđele i pastire... Deca su recitovala, a na kraju predstave lutke (na koncu) su „oživljavale” – počinjale da se kreću. Dešavalo se čudo. Te kućice su se nosile od kuće do kuće za božićne praznike.

Večernje bogosluženje počinje u 18 sati i tek kad se ono završi seda se za bogato postavljen sto i jede sa zahvalnošću Hristu. Sedmog januara na stolu mora biti mnogo mesnih jela (preporučuje se da ih bude 12), a obavezno je ili pečeno prase ili guska punjena jabukama.

Iako nemaju ni badnjak (pa Srbi ovde muku muče da nabave hrastovu grančicu), ni položajnika, Rusi su sačuvali tradiciju i puno paganskih običaja i simbola. Za Božić gotovo svaka kuća ima božićni venčić (simbol svetlosti koja će doći u svet sa rođenjem Isusa Hrista), zvončiće (neophodne za isterivanje zlog duha), sveće (uz njihovu pomoć se izgone sile tame i hladnoće) i božićne čestitke.

Badnje veče po povratku iz crkve provodi se u najužem porodičnom krugu, a na Božić se ide u goste obično u porodice gde ima male dece. Poklanjaju se bombone i korisni predmeti za kuću.

U manjim gradovima sačuvani su običaji kolede – momci i devojke idu od kuće do kuće pevajući koledarske pesme, a devojke organizuju gatanje iz koga treba da se zaključi kad će se i za koga udati. Po narodnom verovanju, te noći se dešavaju čuda – nebo se otvara, sve vode – reke, jezera, izvori, imaju sposobnost da leče, a želje se ispunjavaju.

Odmah posle Božića dolazi 12 najveselijih dana u godini – to se u Rusiji zove „svjatki”. Ide se u goste i tačno se zna kad se kod koga ide – tako postoji dan za posete tašti, majci, svekrvi, tetki... U svim ruskim gradovima održavaju se božićni festivali sa pozorišnim predstavama, večerima poezije, duhovne muzike...

U novoj, postsovjetskoj Rusiji, verskim praznicima se posvećuje mnogo pažnje, pa su sve crkve i hramovi ne samo puni nego se ispred njih stvaraju ogromni redovi vernika koji žele da se na najveći hrišćanski praznik pomole bogu. Televizija prenosi glavnu službu iz hrama Hrista Spasitelja kojoj obično prisustvuje predsednik države, premijer, ministri...