Tuča ispod radara za lidera opozicije

Građani Srbije, praktično je izvesno, do kraja godine neće izlaziti na birališta. Kao moguće termine za izbore predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio april, maj ili decembar sledeće godine. Kazao je da bi voleo da to bude u decembru sledeće godine. „Podneo bih ostavku nešto ranije kao predsednik republike, sa nepunih deset godina (na mestu predsednika Srbije) više ne mogu da budem predsednik. Da idemo svi zajedno na poštene izbore u decembru. Do decembra sledeće godine ljudi će moći da vide šta ćemo da uradimo, šta ćemo da napravimo”, rekao je Vučić tokom gostovanja na TV Informer.

Da su male šanse da izbori budu održani ove godine, iako to traže studenti blokaderi, moglo se zaključiti na osnovu toga što je upravo predsednik Vučić najavio da će u naredna dva-tri meseca vlast u parlamentu promeniti Zakon o izvršiteljima i da će Ustavom biti zabranjeno oduzimanje nekretnina u kojima dužnici žive. Takođe, počeo je da se sprovodi veliki paket socijalno-ekonomskih mera za koje su potrebne brojne odluke vlade. Međutim, veliko je pitanje i koliki entuzijazam za brze vanredne izbore vlada i u redovima tradicionalne opozicije, jer mnogi od njih strahuju da je cela priča oko takozvane studentske liste zamišljena kao elegantan način da oni budu marginalizovani prilikom buduće podele plena.

I predsednik SNS-a i savetnik predsednika republike Miloš Vučević izjavio je da su izbori politička odluka i da moraju da vode ka stabilizaciji. „U blokaderskom korpusu je veći deo ljudi koji ne razumeju o čemu pričamo. Nije pitanje istraživanja javnog mnjenja, nego da li ti izbori vode ka stabilizaciji države ili donose mogućnost još većeg haosa. Bojim se da blokadere ne bi ni interesovala istraživanja. Oni bi u 20.05 časova tog dana rekli da su izbori pokradeni. Čitav arsenal odvratnih poruka i pretnji, a žele izbore. Izbori su politička odluka i moraju da vode ka stabilizaciji. Blokaderi to ne razumeju ili se prave da ne razumeju”, rekao je Miloš Vučević.

Naveo je i da je za njega šokantna slika to što se pod zastavom sa likom Isusa Hrista predvodio napad na srpsku policiju da bi uveli Dinka Gruhonjića na fakultet, a Gruhonjić kaže da nikad neće dozvoliti da se izgradi crkva na Limanu. „Onda bi se oni čudili kako nisu znali... Sve je prevara do prevare, kao i priče o bajkerima, veteranima. Ovo je borba protiv države. Biće izbori za šest, 12 meseci, pa će birati građani. Ovo je pitanje opstanka države, ovo je odbrana suvereniteta Srbije”, poručio je Vučević na TV Pink.

Kako „Politika” saznaje u diplomatskim krugovima u Beogradu, više stranih diplomata koje dolaze iz država čije političke elite nisu naklonjene vlastima u Srbiji, na osnovu podrobnih analiza koje se svakodnevno sprovode zaključilo je da bi, ukoliko bi došlo do brzih prevremenih izbora kojima ne bi prethodio dijalog, naša zemlja mogla da dospe u složenu situaciju, koja bi mogla da vodi dodatnoj nestabilnosti. Zato je pitanje u čijem bi interesu bili takvi izbori.

Marketinški stručnjak Nebojša Krstić za „Politiku” kaže da, ako se ulicom valjaju bande huligana koje razbijaju, pale i prebijaju policajce i političke neistomišljenike, izbori bi bili dolivanje ulja na vatru i prilika da se nasilnici, sa sve medijima kojih ih pumpaju, prikažu u svom punom kreativnom potencijalu. „Takvi izbori, sada već po nepisanom pravilu, unapred bi bili proglašeni pokradenim i taj bi narativ bio pumpan do mere u kojoj bi prebrojavanje glasova služilo samo kao inicijalna kapisla za novu erupciju razbijanja, rušenja, paljenja i prebijanja policajaca. Takav scenario ni Srbiji, ni građanima Srbije ne bi bio od koristi”, upozorava Nebojša Krstić. Čak i ako bi nasilje na neki način bilo sprečeno, izbori ne bi bili korisni jer sva relevantna istraživanja pokazuju da većina opozicionih stranaka koje su trenutno u skupštini ne bi prešla cenzus. To nije dobro, jer nema demokratije bez opozicije.

„Zato je dobro da izbori budu što bliže svom redovnom terminu kako bi se dala šansa opozicionim strankama da se rekuperiraju i što više udalje od uličnog terorizma koji je pokušavao 10 meseci da parališe Srbiju. Za demokratiju i čitavo društvo bilo bi korisno da period pred nama iskoriste one stranke i oni političari koji su u vreme delovanja ’krvave šake’ demonstrirali svoju državotvornost i koji su se borili protiv nasilja i nasilnika. Srbiji je potrebna pametna, agilna i racionalna vlast, ali joj je potrebna i pametna, racionalna i državotvorna opozicija. Nažalost, predstavnika takve opozicije ima malo i nisu u dovoljnoj meri u fokusu biračkog tela. Do sada su medijski dominirali oni koji su se ponašali kao da će se na sledećim izborima kandidovati u Hrvatskoj, u Sarajevu ili u Prištini. Takva situacija nije problem samo za predstavnike takve kvislinške opozicije, problem je za čitavo društvo”, ističe Krstić.

Naglašava da je ona pokazatelj da su ti političari digli ruke od ideje izbora jer niko od njih nije toliko bez pameti da bi mislio da će mu petokolonašenje doneti glasove u Srbiji. „Stavljanje svih karata na traženje strane intervencije koja će ih dovesti na vlast jeste biranje nasilja koje je postalo politički program za čitavu Đilasovu družinu. Za srpsku demokratiju neophodno je da se politika sa ulica vrati u skupštinu i da političari političkim sredstvima, dakle, borbom ideja i programa pokušaju da smene aktuelnu vlast. To bi bilo korisno za opoziciju, korisno za građane, a bogami korisno i za vlast jer bi je inteligentna opozicija terala da bude još bolja”, objašnjava Krstić.

Uprkos svemu tome, studenti blokaderi ne odustaju od zahteva za raspisivanje izbora. Nedavno je obnarodovano da je studentska lista „99 odsto završena” i da na njoj neće biti ni lidera ni opozicije, ni članova vladajuće stranke. Ako je verovati tome, stavljena je tačka na dilemu, ali i na skrivena nadanja pojedinih opozicionara da će se naći na glavnoj listi nasuprot liste oko SNS-a. Za to vreme, stanje u opozicionim redovima je kao da se ništa posebno ne dešava poslednjih deset meseci. Kampanja je slaba, niko nema isti stav, a još manje iste ciljeve, dok je njihova uzajamna komunikacija veoma loša, osim kada u Briselu traže sankcije za predstavnike vlasti. Trenutno nema razgovora među opozicionarima o eventualnoj zajedničkoj listi, ali se po stranim ambasadama nezvanično čuje da pojedini lideri opozicije smatraju da treba praviti zajedničku listu sa delom studenata, dok kod drugih ima više skepse po ovom pitanju.

A politički analitičar Branko Radun kaže da nije ni očekivao izbore ove godine i da je više puta najavio da će mogući izbori biti održani najranije početkom sledeće godine. Za naš list navodi da u sadašnjoj uzavreloj političkoj atmosferi nema dijaloga političkih aktera. „Nema drugog izbora osim parlamentarnih izbora. Osim da se tučemo po ulicama. Izbori i kao takvi ne garantuju da neće biti tuče, ali će opet doneti neki rezultat i presek odnosa vlati i opozicije koji će na kraju svi morati da poštuju. Ono što je zanimljivo jesu odnosi unutar opozicije i vidi se da se ispod radara vodi borba za mesto lidera unutar opozicije, stalno se osluškuje javno mnjenje ko je iz opozicionih redova ojačao, a ko ’propao’”, kaže Radun.

Dodaje da smo navikli da idemo na vanredne parlamentarne izbore jer smo više puta išli pre vremena na izbore i to za nas nikako ne bi bilo neobično. Gledajući koji termin ima više šansi da bude ostvaren, Branko Radun kaže da ne bi sasvim isključio mogućnost da to bude već na proleće. Navodi da je primetno da se cela situacija ne rešava na drugi način i da su izbori najbolje i jedino pravno rešenje za izlazak iz krize, ali da je svima jasno da je sada loša atmosfera da bi se izbori održali. „Deluje pomalo neverovatno da opozicija smatra, da kada zatraži izbore, da će oni automatski biti raspisani. O tome odlučuje vlast ne samo u Srbiji već i u bilo kojoj zemlji”, zaključuje Branko Radun.

Šta je po volji opozicije

Nebojša Krstić ocenjuje da nije lako pogoditi šta opozicija zaista očekuje. Ukazuje da se iz njihovih redova, istina, često u poslednjih mesec-dva čuje zahtev za raspisivanje vanrednih izbora, ali i oni znaju kakva im je realna snaga i ti zahtevi su više upereni ka hrabrenju njihovih simpatizera, a sve u duhu vica u kojem miš trčeći preko mosta pored slona kaže, „Uh, ala tutnjimo!”. „Takođe, taj zahtev je i pokušaj da pomenuti opozicionari postanu deo ’studentskog’ hora koji je svoju platformu ’izbori ni za živu glavu’ preko noći promenio u ’izbori ili smrt’. Kad je reč o najglasnijem delu opozicije, onom Đilasovom, nije do kraja jasno šta im je više po volji: izbori ili prelazna vlada bez izbora. Taj stav je kod njih promenljiv koliko i meteorološke prilike. No, pitanje izbora uvek je ozbiljno. Oni se ne raspisuju tek tako i u skladu sa fontanom želja onih koji trenutno drže megafon na nekom uličnom skupu. Pre svega, za svaki demokratski proces, a izbori su suština tog procesa, neophodan je mir u društvu”, kaže Krstić.

Mogući termini i rokovi

Parlamentarni, predsednički, pokrajinski i lokalni izbori se raspisuju na različite načine. Tako za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije izbore raspisuje predsednik Republike Srbije 90 dana pre nego što isteknu četiri godine od dana kada je konstituisana Narodna skupština. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana. Predsedničke izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata predsednika republike. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana – ovaj krajnji rok propisan je i samim Ustavom.

Tako bi, na primer, ako bi došlo do spajanja parlamentarnih i predsedničkih izbora i da oni budu zakazani za kraj decembra ove godine, krajnji rok za raspisivanje bio 13. novembar. Izbore za odbornike Skupštine grada Beograda i skupštine opština raspisuje predsednik Narodne skupštine, dok izbore za odbornike gradskih opština raspisuje predsednik Skupštine grada.