Туча испод радара за лидера опозиције

Грађани Србије, практично је извесно, до краја године неће излазити на биралишта. Као могуће термине за изборе председник Србије Александар Вучић је недавно најавио април, мај или децембар следеће године. Казао је да би волео да то буде у децембру следеће године. „Поднео бих оставку нешто раније као председник републике, са непуних десет година (на месту председника Србије) више не могу да будем председник. Да идемо сви заједно на поштене изборе у децембру. До децембра следеће године људи ће моћи да виде шта ћемо да урадимо, шта ћемо да направимо”, рекао је Вучић током гостовања на ТВ Информер.

Да су мале шансе да избори буду одржани ове године, иако то траже студенти блокадери, могло се закључити на основу тога што је управо председник Вучић најавио да ће у наредна два-три месеца власт у парламенту променити Закон о извршитељима и да ће Уставом бити забрањено одузимање некретнина у којима дужници живе. Такође, почео је да се спроводи велики пакет социјално-економских мера за које су потребне бројне одлуке владе. Међутим, велико је питање и колики ентузијазам за брзе ванредне изборе влада и у редовима традиционалне опозиције, јер многи од њих страхују да је цела прича око такозване студентске листе замишљена као елегантан начин да они буду маргинализовани приликом будуће поделе плена.

И председник СНС-а и саветник председника републике Милош Вучевић изјавио је да су избори политичка одлука и да морају да воде ка стабилизацији. „У блокадерском корпусу је већи део људи који не разумеју о чему причамо. Није питање истраживања јавног мњења, него да ли ти избори воде ка стабилизацији државе или доносе могућност још већег хаоса. Бојим се да блокадере не би ни интересовала истраживања. Они би у 20.05 часова тог дана рекли да су избори покрадени. Читав арсенал одвратних порука и претњи, а желе изборе. Избори су политичка одлука и морају да воде ка стабилизацији. Блокадери то не разумеју или се праве да не разумеју”, рекао је Милош Вучевић.

Навео је и да је за њега шокантна слика то што се под заставом са ликом Исуса Христа предводио напад на српску полицију да би увели Динка Грухоњића на факултет, а Грухоњић каже да никад неће дозволити да се изгради црква на Лиману. „Онда би се они чудили како нису знали... Све је превара до преваре, као и приче о бајкерима, ветеранима. Ово је борба против државе. Биће избори за шест, 12 месеци, па ће бирати грађани. Ово је питање опстанка државе, ово је одбрана суверенитета Србије”, поручио је Вучевић на ТВ Пинк.

Како „Политика” сазнаје у дипломатским круговима у Београду, више страних дипломата које долазе из држава чије политичке елите нису наклоњене властима у Србији, на основу подробних анализа које се свакодневно спроводе закључило је да би, уколико би дошло до брзих превремених избора којима не би претходио дијалог, наша земља могла да доспе у сложену ситуацију, која би могла да води додатној нестабилности. Зато је питање у чијем би интересу били такви избори.

Маркетиншки стручњак Небојша Крстић за „Политику” каже да, ако се улицом ваљају банде хулигана које разбијају, пале и пребијају полицајце и политичке неистомишљенике, избори би били доливање уља на ватру и прилика да се насилници, са све медијима којих их пумпају, прикажу у свом пуном креативном потенцијалу. „Такви избори, сада већ по неписаном правилу, унапред би били проглашени покраденим и тај би наратив био пумпан до мере у којој би пребројавање гласова служило само као иницијална каписла за нову ерупцију разбијања, рушења, паљења и пребијања полицајаца. Такав сценарио ни Србији, ни грађанима Србије не би био од користи”, упозорава Небојша Крстић. Чак и ако би насиље на неки начин било спречено, избори не би били корисни јер сва релевантна истраживања показују да већина опозиционих странака које су тренутно у скупштини не би прешла цензус. То није добро, јер нема демократије без опозиције.

„Зато је добро да избори буду што ближе свом редовном термину како би се дала шанса опозиционим странкама да се рекуперирају и што више удаље од уличног тероризма који је покушавао 10 месеци да паралише Србију. За демократију и читаво друштво било би корисно да период пред нама искористе оне странке и они политичари који су у време деловања ’крваве шаке’ демонстрирали своју државотворност и који су се борили против насиља и насилника. Србији је потребна паметна, агилна и рационална власт, али јој је потребна и паметна, рационална и државотворна опозиција. Нажалост, представника такве опозиције има мало и нису у довољној мери у фокусу бирачког тела. До сада су медијски доминирали они који су се понашали као да ће се на следећим изборима кандидовати у Хрватској, у Сарајеву или у Приштини. Таква ситуација није проблем само за представнике такве квислиншке опозиције, проблем је за читаво друштво”, истиче Крстић.

Наглашава да је она показатељ да су ти политичари дигли руке од идеје избора јер нико од њих није толико без памети да би мислио да ће му петоколонашење донети гласове у Србији. „Стављање свих карата на тражење стране интервенције која ће их довести на власт јесте бирање насиља које је постало политички програм за читаву Ђиласову дружину. За српску демократију неопходно је да се политика са улица врати у скупштину и да политичари политичким средствима, дакле, борбом идеја и програма покушају да смене актуелну власт. То би било корисно за опозицију, корисно за грађане, а богами корисно и за власт јер би је интелигентна опозиција терала да буде још боља”, објашњава Крстић.

Упркос свему томе, студенти блокадери не одустају од захтева за расписивање избора. Недавно је обнародовано да је студентска листа „99 одсто завршена” и да на њој неће бити ни лидера ни опозиције, ни чланова владајуће странке. Ако је веровати томе, стављена је тачка на дилему, али и на скривена надања појединих опозиционара да ће се наћи на главној листи насупрот листе око СНС-а. За то време, стање у опозиционим редовима је као да се ништа посебно не дешава последњих десет месеци. Кампања је слаба, нико нема исти став, а још мање исте циљеве, док је њихова узајамна комуникација веома лоша, осим када у Бриселу траже санкције за представнике власти. Тренутно нема разговора међу опозиционарима о евентуалној заједничкој листи, али се по страним амбасадама незванично чује да поједини лидери опозиције сматрају да треба правити заједничку листу са делом студената, док код других има више скепсе по овом питању.

А политички аналитичар Бранко Радун каже да није ни очекивао изборе ове године и да је више пута најавио да ће могући избори бити одржани најраније почетком следеће године. За наш лист наводи да у садашњој узаврелој политичкој атмосфери нема дијалога политичких актера. „Нема другог избора осим парламентарних избора. Осим да се тучемо по улицама. Избори и као такви не гарантују да неће бити туче, али ће опет донети неки резултат и пресек односа влати и опозиције који ће на крају сви морати да поштују. Оно што је занимљиво јесу односи унутар опозиције и види се да се испод радара води борба за место лидера унутар опозиције, стално се ослушкује јавно мњење ко је из опозиционих редова ојачао, а ко ’пропао’”, каже Радун.

Додаје да смо навикли да идемо на ванредне парламентарне изборе јер смо више пута ишли пре времена на изборе и то за нас никако не би било необично. Гледајући који термин има више шанси да буде остварен, Бранко Радун каже да не би сасвим искључио могућност да то буде већ на пролеће. Наводи да је приметно да се цела ситуација не решава на други начин и да су избори најбоље и једино правно решење за излазак из кризе, али да је свима јасно да је сада лоша атмосфера да би се избори одржали. „Делује помало невероватно да опозиција сматра, да када затражи изборе, да ће они аутоматски бити расписани. О томе одлучује власт не само у Србији већ и у било којој земљи”, закључује Бранко Радун.

Шта је по вољи опозиције

Небојша Крстић оцењује да није лако погодити шта опозиција заиста очекује. Указује да се из њихових редова, истина, често у последњих месец-два чује захтев за расписивање ванредних избора, али и они знају каква им је реална снага и ти захтеви су више уперени ка храбрењу њихових симпатизера, а све у духу вица у којем миш трчећи преко моста поред слона каже, „Ух, ала тутњимо!”. „Такође, тај захтев је и покушај да поменути опозиционари постану део ’студентског’ хора који је своју платформу ’избори ни за живу главу’ преко ноћи променио у ’избори или смрт’. Кад је реч о најгласнијем делу опозиције, оном Ђиласовом, није до краја јасно шта им је више по вољи: избори или прелазна влада без избора. Тај став је код њих променљив колико и метеоролошке прилике. Но, питање избора увек је озбиљно. Они се не расписују тек тако и у складу са фонтаном жеља оних који тренутно држе мегафон на неком уличном скупу. Пре свега, за сваки демократски процес, а избори су суштина тог процеса, неопходан је мир у друштву”, каже Крстић.

Могући термини и рокови

Парламентарни, председнички, покрајински и локални избори се расписују на различите начине. Тако за народне посланике Народне скупштине Републике Србије изборе расписује председник Републике Србије 90 дана пре него што истекну четири године од дана када је конституисана Народна скупштина. Од дана расписивања избора до дана гласања не може протећи мање од 45 ни више од 60 дана. Председничке изборе расписује председник Народне скупштине 90 дана пре истека мандата председника републике. Од дана расписивања избора до дана гласања не може протећи мање од 30 ни више од 60 дана – овај крајњи рок прописан је и самим Уставом.

Тако би, на пример, ако би дошло до спајања парламентарних и председничких избора и да они буду заказани за крај децембра ове године, крајњи рок за расписивање био 13. новембар. Изборе за одборнике Скупштине града Београда и скупштине општина расписује председник Народне скупштине, док изборе за одборнике градских општина расписује председник Скупштине града.