Let supa nikoga ne ostavlja ravnodušnim

Beloglavi sup, moćni vladar stena i neba iznad kanjona Uvca i Trešnjice, mogao bi da se iz zapadne Srbije naseli i na istok naše zemlje u Sićevačku klisuru, iz koje je pre 68 godina nestao. Njegov povratak u ove predele cilj je akcije koju započeli članovi Fondacije za zaštitu ptica grabljivica i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, ali i meštana Sićeva i obližnje Niške Banje i Bele Palanke.

Mesta i volje za ovaj poduhvat ima. Važno je još da podršku da država i resorno ministarstvo, pa da se krene u jedan od vrlo važnih ekoloških, turističkih, ali privrednih projekata. Jer gde god se pojavio beloglavi sup, simbol sa zastava nemanjićke Srbije, taj kraj je živnuo.

– Beloglavi sup je nekada naseljavao ovu klisuru, ali je krajem pedesetih godina prošlog veka počelo masovno trovanje vukova i šakala radi smanjenja brojnosti, pa je na taj način istrebljen i sup. Poslednji sup u Srbiji nađen je ovde i kao pile predat u zoo-vrt u Beogradu. Ta jedinka je, što je tada bila praksa, zamenjena za neku egzotičnu životinju. Mi smo prethodnih godina uspeli supove da vratimo u Uvac i Trešnjicu, ali želimo njegov povratak ovde jer imamo uslove za njihov nesmetan razvoj – rekao je ornitolog dr Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.

Ono što Sićevačku klisuru preporučuje za novi-stari dom supovima je to što u okolnim mestima postoje klanice. Stvaranjem ptičje kolonije klaničari bi se rešili otpada, koji sada uglavnom završava na divljim deponijama, a lešinari bi imali čime da se hrane. Iz klisure je sada zbog otvaranja auto-puta prema Sofiji izmešten teški saobraćaj, pa je u kanjonu mirnije – što supovima odgovara.

Da je sup nekada krstario nebeskim svodom iznad klisure, potvrdio je i Ivica Radulović iz sela Gradišta, u čijoj blizini bi trebalo da bude oformljeno hranilište.

– Supova je bilo do 1957. godine. Bio sam mali, ali mi je slika te moćne ptice ostala u sećanju. Nažalost, on je u našem kraju istrebljen, ali se nadam da će ponovo biti vraćen, što će puno značiti za naša sela koja su gotovo pusta – rekao je on.

Kako ističe Saša Marinković, sada je od 16 vrsta lešinara 15 pred istrebljenjem, a oni su sastavni deo prirode i njeni čistači. Kada ih nema, šire se različite bolesti od koji mogu da obole i ljudi.

– Primer za to je i Indija, gde skoro nema lešinara i gde je zbog toga povećana smrtnost ljudi za pet odsto. Procenjeno je i da je Indija zbog nedostatka lešinara godišnje ima štetu u iznosu od 38 milijardi dolara – navodi Marinković i naglašava da ova moćna ptica – simbol netaknute prirode – ima nacionalni, obrazovni, estetski, sanitarni i ekonomski značaj.

Srbija je uspela supa da vrati i već četvrt veka brine o njemu i sada ima najveću populaciju supova na Balkanu. Supovi iz Uvca naselili su zemlje u regionu, ali ih ima i u drugim krajevima sveta – u Izraelu, Jordanu, Saudijskoj Arabiji... Stižu i do Kavkaza.

– U Uvcu se godinama povećava broj supova i sada brojimo negde oko 400 jedinki. Mnogi od njih prave nove kolonije, pa ih ima ih u Arilju, uz Rzav, u Priboju, Dobroselici, na Mileševki... Valjalo bi da se nasele i ovde gde su bili domaćini i gospodari neba – rekao je Nikola Šaponjić, v. d. direktora Specijalnog rezervata Uvac.

Svako ko vidi supa kada raširi krila, a posebno kada leti, ne može da ostane ravnodušan. To potvrđuje i dr Irena Hribšek iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.

– Kada ga vidite u vazduhu, izgleda moćno, savršeno. Njegov raspon krila je skoro tri metra, ali on ne maše puno njima, pa imate osećaj da lebdi i da je letenje najlakša stvar na svetu. On je umetničko delo prirode – rekla je Hribšekova.

Prema rečima Dušana Smiljanića iz udruženja „Via militaris” iz Sićeva, koje se godinama bavi zaštitom Sićevačke klisure, dovođenje beloglavog supa bio bi jedan od najvećih potencijala za ovaj kraj.

– Ne samo u turističkom smislu već bi to bio pun pogodak i za buduće generacije. Spremni smo da pomognemo, dobri smo domaćini, ali smo i neko ko sa svojim znanjem može da izađe u susret kada je reč o poznavanju terena – rekao je Smiljanić.

Žarko Martinović, predsednik Saveta meštana Sićeva, kaže da bi povratak beloglavog supa u njihov kraj bila senzacija ne samo za Sićevo već i za ceo niški region.

– Podržaćemo ovaj projekat i iskreno se nadamo da ćemo uskoro videti beloglavog supa na našem nebu. Imamo šta da ponudimo supu, ali i ljudima koji dođu u naš kraj. Ovde se nalazi čuvena pećina Balanica, rimski put, poznati smo po dobrom vinu, likovnoj koloniji, hidroelektrani iz tridesetih godina koja još uvek radi... – rekao je Martinović.

Fosil vilice među najstarijim

Pećina Mala Balanica je paleoantroploško i arheološko nalazište smešteno 100 metara iznad Nišave, ispod sela Sićevo. Ovde je otkriven fosil vilice pračoveka. Pronađena vilica spada među najstarije evropske fosile hominina, ljudske vrste, koja je prethodila neandertalcu. Utvrđeno je da je stara najmanje 397.000 godina, pa spada u jedan je od tri najstarija pronađena ljudska ostatka, stoji na sajtu Sićeva.

Tesla – počasni stanovnik

Tri godine posle izgradnje Hidroelektrane na Nijagari, po ideji Nikole Tesle, počeli su radovi na izgradnji električne centrale „Sveta Petka” u selu Ostrovica u Sićevačkoj klisuri. Ona je treća najstarija hidroelektrana u Srbiji. Tadašnji predsednik opštine Sićevo i prijatelj Nikole Tesle Mateja Radojković, iz zahvalnosti, uručio mu je u Beogradu 1892. godine dokument kojim je Tesla postao počasni stanovnik Sićeva.

Kolonija po ideji Nadežde Petrović

U Sićevu se i dalje organizuje likovna kolonija koja nastavlja tradiciju Prve umetničke kolonije nastale 1905. godine po ideji poznate srpske slikarke Nadežde Petrović. Ideja o zajedničkom boravku i radu umetnika u prirodi pripada epohi inpresionizma i nastala je tridesetih godina 19. veka u Francuskoj (Barbizon) i Engleskoj (Glazgov). Na Balkanu je prvi primer takvog okupljana upravo bio u Sićevu.