Jedino je važno šta kaže Amerika

Britansko i francusko priznanje Palestine kao države pred Ujedinjenim nacijama je istorijski trenutak u izraelsko-palestinskom sukobu koji traje jedan vek.

Ali je takođe i diplomatsko kockanje koje pokazuje da velike evropske sile veruju da je konflikt došao do tačke koja je zahtevala da naprave korak bez presedana.

Suočen sa trenutnom katastrofom u Pojasu Gazi, podjednako osuđujući Izrael i Hamas, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da „ispravno mora da prevlada nad silom".

Cilj ovog poteza, usklađenog sa Velikom Britanijom i pod sponzorstvom Saudijske Arabije, jeste da rešenje o dve države održi živim, prenosi Bi-Bi-Si.

Oni veruju da je dugo zastupano mirovno rešenje u međunarodnim krugovima jedini put ka pravednoj, zajedničkoj budućnosti dva društva.

Alternativa je postojanje jedne države, što podrazumeva dominaciju Izraela i podređenost Palestinaca, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš.

Ništa ne može opravdati kolektivno kažnjavanje, izgladnjivanje ili bilo kakav vid etničkog čišćenja, dodao je on.

Izraelski zvaničnici ističu da je konferencija UN-a, kao i odluka o priznanju Palestine koju su upravo donele Velika Britanija, Francuska, Kanada, Australija i još neke zemlje, nagrađivanje Hamasa za napad na Izrael i otmice ljudi 7. oktobra 2023.

Neki izraelski ministri traže da odgovor bude aneksija delova okupirane Zapadne obale, čime bi se zauvek isključila mogućnost postojanja Palestine na ovoj teritoriji.

Kolacija premijera Benjamina Netanjahua, koju čine ultradesničarki političari, namerava da stavi tačku na rešenje o dve države.

Administracija Donalda Trampa nastavlja da podržava Izrael i odbacuje potez evropskih država, kažnjavajući takođe predsednika Palestinske uprave Mahmuda Abasa.

Zabranila mu je prisustvo na konferenciji u Njujorku zbog čega se on obratio video-linkom.

Evropljani, međutim, veruju da im nije ostalo puno izbora imajući u vidu situaciju na terenu.

Dok Izrael nastavlja vojnu ofanzivu na grad Gazu, dnevno gine desetine Palestinaca. Hamas i dalje drži skoro 50 talaca, od kojih su mnogi mrtvi.

Zapadna obala pritisnuta je proširenjem izraelskih naselja i nasilja koje sprovode doseljenici.

Sve ovo se dešava dve godine posle napada od 7. oktobra 2023., a malo je znakova koji govore da će se Hamas predati, što je cilj Izraela, ako se pojača vojni pritisak.

Makronova strategija je da pokuša da pokaže da diplomatija nudi održivu alternativu.

Najpre treba pronaći izvodljivo rešenje za okončanje rata u Gazi, a potom dugoročno rešenje u vidu postojanja dve države - Izraela i Palestine.

Evropske države ističu da je izraelska strategija propala i da su stradanje civila i dodatno ugrožavanje talaca bili njen jedini rezultat, navodi Bi-Bi-Si.

Francuzi tvrde da se diplomatskim putem može izvršiti pritisak na Hamas, pošto su ključne arapske zemlje na konferenciji pozvale tu grupu da se razoruža i preda oružje Palestinskoj upravi, odnosno Fatahu, suprostavljenoj političkoj grupaciji.

Poručuju i da Hamas ne može imati buduću lidersku ulogu među Palestincima.

Makron smatra da to može biti podsticaj za Izrael, dok ujedno ostavljaju otvorena vrata za normalizaciju odnosa sa Saudijskom Arabijom, što je cilj kojem Netanjahu i Tramp već dugo teže.