Profesionalci na delu

Na stranama posvećenim estradnim zvezdama, „Kurir” je u nedeljnom broju najveći prostor dao tekstu o...

Uostalom, najbolje će biti da to sam „Kurir” objasni:

„Anonimna grupa ,Zaklana čeljad’ – ,inspirisana’ nastupom Đorđa Balaševića po ,lijepoj njihovoj’ kada je javno govorio kako peva na svom maternjem, hrvatskom jeziku, i zaboravljajući pri tom da živi u Srbiji i priča ekavicom –  uzela je stvar u svoje ruke i u znak protesta napravila i snimila pesmu pod nazivom ,Panonski govnar’.”  (Poznajem Srbina iz Leskovca koji je oženjen Kineskinjom i imaju dete. Zamislite, kako bi bilo da mališan izjavi da peva na maternjem, a živi u Srbiji i govori ekavski! Ili to, u ovom slučaju, nikom ne bi smetalo?)

„S obzirom na to da smo profesionalci”, nastavlja „Kurir”, „i da pratimo sva dešavanja, došli smo do originalnog teksta pesme, koji vam u celosti prenosimo.” (Jedan čitalac „Kurira” ovako komentariše ovu rečenicu na njihovom sajtu: „Ahhahaah ...kakva glupost! Pa ova pesma postoji od 2003. godine!” A drugi: „Au, stvarno profesionalci... Nije im trebalo ni čitavih pet godina da pronađu ovu pesmu i grupu... Naročito mi se sviđa onaj deo ,došli smo do teksta’, kao da su se klali sa dobermanima...”) Proverio sam, na sajtu Jutjub piše da je pesma stara dve godine.

A ona „u celosti”, glasi:

„J… te depresivne/aluvijalne ravni/O besmislu/ravničarskog života ti pevaš/O, skote ogavni,/Survan ti mozak/U vrtači raskola/Kao kakvom olupinom/strovaljen/J… te petao/i bagrem izvaljen!/Pakao jugonostalgičarskog mentalnog pomora/J… te blatno jezero Balaton/I kompletna mađarska/privredna komora/Panonski govnar/Nervnom devastacijom/Potpuno pogubljen/Brutalno izdubljen/Ne pomerajte bagrenje...”

Ovaj vokalno-instrumentalni sastav, inače, vrvi od sličnih umetničkih dostignuća. Na primer:

„Mika upao u šamotnu peć /Miko/Picko/upade/u šamotnu peć/ peeeeeeeeć/ A žena/htela/ u zamrzivač da te stavi/ijaaaaaaaaoooooooo/Miko/ijaaaaaaoooo/ istranžirala te žena/šta si tražio u šamotnoj peći/sada goriš tamo/j… te šamotna peć”. Navedenu liriku možda najbolje objasniti mogu sledeći autobiografski stihovi: ,, Ni sam ne znam kako sam/osnovnu školu završio/kad starog sam učitelja OTO-a/smrću dovršio/hteo je da mi objasni strug/kad sekirom ga gurnuh/u deveti krug/sada njegovo bezglavo truplo/pravi po školi pokolj duplo/bezglavo/truplo/pokolj duplo.”

„Kurir” nastavlja: „Inače, u ovoj video parodiji može se videti kako Balašević čeka smrtnu presudu s crnom vrećom na glavi dok pored njega šeta bolničar sa zaklanim pevcom u rukama, rugajući se njegovim pločama i pesmama...

Video klip pogledajte na www.yutybe.com. Kako bismo čuli komentar na ovaj video-spot, pozvali smo Đorđa Balaševića, ali do zaključenja ovog broja poznati kantautor se, po svom starom dobrom običaju, nije oglasio. Toliko o profesionalnosti!”

Kakav je to telefonista kada se ne javlja na telefon? Nikakav.

Pesma o Balaševiću i povod za nju izazvao je buru na raznim sajtovima, ali i na „Kurirovom”: „Prodana duša... Napolje iz Srbije... Bojkot Balaševića...”. Ili: „Pesmu definitivno nisu pisali Vojvođani. A verovatno su je pisali u Vojvodini. A što vi lepo ne sednete na voz koji vas je doveo i ostavite Balaševića ravnici i aluvijalnim ravnima. Napred Bosno”. Ili: „J… vas voz što vas dono ovamo da duvate u sijalice da biste ih ugasili, pa da se ja patim s vama !!!” A odgovor: ,, Toooooooo LALO !!! A koze u kadi?!” Pa: „Bosanci van Vojvodine!Više volimo i Mađare nego vas!100 odsto Vojvođanka.” Ili: „Ima čovek stvarno dobrih pesama, ali nemogu da ih slušam, jer mi se kao ličnost zgadio. Inače, šta mislite, koliko bi dugo živeo neki hrvatski pevac da je došao kod nas i rekao da priča iskvarenim srpskim, takozvanim hrvatskim, pa se vratio u lijepu njihovu? Čoveče, proglasili bi ga državnim neprijateljem, javno bi ga streljali, uz klicanje publike, a mi ovog našeg baš fino iskulirali.”

Na sajtu novosadskog „Sveta onlajn” pod naslovom „Rat oko Balaševića” novinar je napisao „Dok jedni tvrde da je Balaševićeva izjava istrgnuta iz konteksta i da treba pogledati ceo snimak koncerta, drugi govore da je reč „o još jednoj uvlakačkoj epizodi Đorđa Balaševića poznatog po tome što se ulizuje jednoj publici dok pljuje drugu”.

Ne postoji tema koja nije za novine. Samo je pitanje kako je obrađena, odnosno šta se tekstom postiže.

Pozivanje na profesionalizam u tekstu „Kurira” možda nije bilo bespredmetno. Nešto je postigao, ali da li je to hteo? Sve zavisi šta mu je posao.