Tokom prošle godine podneto 219 zahteva za azil u Srbiji

U 2024. godini podneto je ukupno 219 zahteva za azil, a najveći broj zahteva podneli su državljani Sirije (35), Turske (30), Kube (27), Ruske Federacije (21), Burundija (13), Avganistana (11), Pakistana (10), Jermenije (7), Irana (7), Belorusije (7), Egipta (5), Palestine, (3), Kirgistana (3), Tunisa (3), Ukrajine (2), Kazahstana (2), Alžira (2), Kine (2) i Uzbekistana (2). Po jedan zahtev za azil podneli su državljani Hrvatske, Eritreje, Etiopije, Irske, Švedske, Gambije, Indije, Nigerije, Konga i Nemačke. „Međutim, broj ljudi koji zaista podnese zahtev za azil ne odgovara broju ukupno registrovanih stranaca – od uspostavljanja sistema azila 2008. godine registrovane su 658.394 osobe, od čega je svega 4.435 njih podnelo zahtev za azil, što čini svega 0,7 odsto. To samo po sebi govori da Srbija nije uspela da razvije sistem azila koji bi mogao da pruži izbeglicama i tražiocima azila prihvatljive uslove za ostanak i integraciju”, ističe se u godišnjem izveštaju za 2024. godinu Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS. Izveštaj „Poštovanje, zaštita i ostvarivanje ljudskih prava osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom u Republici Srbiji” pruža sveobuhvatan pregled stanja ljudskih prava izbeglica, tražilaca azila, ali i drugih ranjivih kategorija stranaca čije lične okolnosti onemogućavaju njihov bezbedan povratak u zemlju porekla.

Kao partner kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji, IDEAS u okviru svog Programa za azil i migracije pruža kontinuiranu pravnu podršku ovim osobama – od inicijalnog kontakta sa sistemom azila, preko postupaka pred domaćim i međunarodnim institucijama do podrške u procesu integracije – u protekloj godini IDEAS je pružio podršku za 111 stranaca od ukupno 219, koji su lane podneli zahtev za azil.

Kako navode autori ovog izveštaja Nikola Kovačević i Anđela Šemić, stopa odbijanja zahteva za azil u prethodnoj godini bila je 88 odsto, a priznavanja 12 procenata – za tri odsto manje u odnosu na 2023. Od 850 osoba, koliko je lane izrazilo nameru da traži azil u Srbiji, deca su činila značajan deo ove grupe i bilo ih je 131. Prema podacima kancelarije za azil, među decom je samo sedamnaestoro njih bilo bez pratnje. Zvanična statistika beleži mali broj najmlađih bez pratnje koji žele da zatraže azil u Srbiji.

„Međutim, značajan broj njih ostaje van sistema, a podaci iz prihvatnih centara i centara za azil pod nadležnošću Komesarijata za izbeglice (KIRS), kao i ustanova socijalne zaštite pod nadležnošću resornog ministarstva, pokazuju da je njihovo prisustvo u Srbiji mnogo veće. Naime, krajem 2024. godine, bilo je identifikovano ukupno 2.637 mališana bez pratnje, dok je njih 1.829 bilo pod starateljstvom centara za socijalni rad. Ipak, podaci iz centara pod nadležnošću Komesarijata za izbeglice, kao i iz ustanova socijalne zaštite, pokazuju da je prisustvo ovih maloletnika često privremeno i da većina njih ne ostaje u našoj zemlji na duži rok. Informacije prikupljene tokom poseta predstavnika IDEAS-a ovim centrima, ukazuju na to da mnoga deca bez pratnje nastavljaju put ka EU, gde žele da se pridruže članovima porodice. Ova situacija dodatno otežava pružanje adekvatne podrške i zaštite za decu bez pratnje, koja se na putu kroz zapadni Balkan oslanjaju na krijumčare i izlažu ozbiljnim rizicima”, ukazali su autori izveštaja.

Tokom prethodne godine, kako navode, većina dece bez pratnje bila je smeštena u centrima za azil i prihvatnim centrima – pre svega u Tutinu, Sjenici, Bujanovcu, Šidu i Principovcu.

„U prvoj polovini godine su deca bez pratnje najčešće bila smeštena u prihvatnom centru u Šidu, ali nakon njegovog zatvaranja u julu, centar u Principcu postao je glavno mesto za njihov smeštaj. Većina dece koja je boravila u centrima za azil i prihvatnim centrima dolazila je iz Sirije i Avganistana, a zatim iz Egipta, Maroka, Pakistana, Iraka i Turske. Iako se često pretpostavlja da su deca bez pratnje pretežno dečaci, podaci pokazuju da su devojčice činile značajan deo, čak trećinu ove populacije”, navode autori ovog izveštaja.

Oni dodaju da je tokom 2024. godine ukupno 14.080 stranaca sprečeno u ilegalnom prelasku srpske granice, od kojih je najveći broj njih iz pravca Severne Makedonije (10.487) i Bugarske (3.437). Tokom 2024. godine, Služba granične policije Beograd odbila je ulazak 1.757 stranaca, među kojima je bilo i državljana Sirije, ali i državljana Avganistana i Turske. Prošle godine MUP je izdao 850 potvrda o registraciji državljanima Sirije (325), Avganistana (86), Turske (41), Maroka (38), DR Konga (37), Pakistana (33), Ruske Federacije (31), Iraka (31), Irana (29), Palestine (25), Egipta (15), Jermenije (14), Kube (14), Alžira (osam), Uzbekistana (sedam), Belorusije (sedam), Bangladeša (šest), Sijera Leonea (šest), Ukrajine (pet), Indije (četiri), Nigerije (četiri), Šri Lanke (četiri), Gvineje (tri), Kameruna (tri), Kine (tri), Kazahstana (tri), Libana (tri), Somalije (tri), Albanije (dva), Hrvatske (dva), Gambije (dva), Nemačke (dva), Nepala (dva). Po jedna potvrda izdata je državljanima Eritreje, Gruzije, Irske, Jamajke, Džibutija, Kirgistana, Moldavije, Mongolije, Severne Makedonije, Senegala, Slovačke, Tunisa i Jemena.

Iako je broj potvrda o registraciji stranaca praktično upola manji nego prethodne godine, kada je izdato 1.654 potvrda, to nije nužno loš indikator ako se u obzir uzme činjenica da je broj osoba koji zaista podnese zahtev za azil u Srbiji u prethodnih 16 godina u proseku 277.108. To drugim rečima znači da srpski sistem azila nikada nije privlačio veliki broj ljudi zbog čitavog niza faktora, naročito ako imamo na umu brojeve iz prethodnih godina, koje su se nekada merile i u stotinama hiljada, kao što je to bilo 2015. godine, kada je „cunami” izbeglica sa Bliskog istoka zapljusnuo Evropu. U suštini, izdavanje potvrde o registraciji suštinski omogućava strancu da boravi u centru za azil ili drugom objektu namenjenom za smeštaj tražilaca azila do isteka roka za podnošenje zahteva za azil. Međutim, nijedna odredba zakona ne propisuje ni pravo na smeštaj, ni druga prava osoba kojima je izdata potvrda o registraciji, kao što su pravo na zdravstvenu zaštitu koja može biti pružena do trenutka podnošenja zahteva za azil. Samim tim, ovi ljudi nemaju pravni status poput onog koji imaju osobe koje su podnele zahtev za azil, pa se njihov boravak u centrima i pristup različitim vidovima materijalnih uslova prihvata, kao što su hrana i medicinska nega, dobro uspostavljena praksa koja nema svoje utemeljenje u pravnom okviru. Iz tog razloga, IDEAS je predložio da se ovoj kategoriji osoba, u ograničenom obimu, prepozna pravni status koji bi im eksplicitno omogućio pravo na boravak u centrima za azil i prihvatnim centima, kao i pravo na hranu, obuću, odeću i druge elemente koji čine sastavni deo materijalnih uslova prihvata.

Lane 12.420 osoba dobilo rešenje o vraćanju u zemlje porekla

Prema podacima koje je MUP dostavio IDEAS-u, lane je 12.420 osoba dobilo rešenje o vraćanju u zemlje porekla, a gotovo polovina stranaca poreklom su iz Sirije i Avganistana, dok je ostatak iz zemalja poput Turske i Palestine. Drugim rečima, barem 60 odsto stranaca kojima je uručeno rešenje o vraćanju mogao je biti u potrebi sa međunarodnom zaštitom. Oni su u Srbiju ušli iz zemalja poput Bugarske i Severne Makedonije, gde bi mogli biti i proterani na osnovu rešenja o vraćanju, koja se u praksi izrađuju i uručuju identično kao i odluka o odbijanju ulaska.