Balaševićeva oda Piliću

Odlazak teniskog velikana Nikole Pilića, koji je preminuo u 87. godini, ujedinio je sve nekadašnje Jugoslovene u žalosti. Slavili smo ga prvo kao našeg Roda Lejvera, kasnije kao učitelja Novaka Đokovića, koji je – kao i on – učinio mnogo da se na ovom užarenom podneblju komšije više poštuju.

Iako po rođenju Hrvat, Pilić je bio i ostao Jugosloven, kao i njegova supruga, Srpkinja Mija, nekadašnja glumica Ateljea 212. Tako su vaspitavali i svoju decu, sina Nika i ćerku Danijelu, koja je u svojoj vrlo zanimljivoj knjizi „Leto nad Balkanom” (šteta što se u Srbiji nije pojavio izdavač za nju) s puno duha opisala sve izazove ove neobične veze iz koje je i ona došla na svet. Otac teniska zvezda iz Splita, majka glumica u usponu iz Novog Sada…

– Nikola, koga su u međunarodnom „teniskom cirkusu” (ovaj naziv je uvek smatrao vrlo prigodnim) zvali Niki je, dakle, sam naučio ovu igru, i to ne tako davno: tek sa trinaest godina je počeo, a sad je bio na početku dvadesetih i proputovao je pola sveta – piše Danijela u svojoj knjizi. – Zapravo se bio upisao na univerzitet u Zagrebu, na pravne nauke, prije svega jer je znao da će mu u prve dve godine njegovih studija ostajati mnogo vremena za putovanja. No, desila se greška prilikom upisa i umesto toga su ga upisali u Novi Sad, gde će na kraju krajeva ostati samo dva semestra… Bila je kasna jesen kad je te večeri ugledao ovu devojku, koja će postati moja majka. Video je zeleni kaput od štavljene kože, zelene oči, crnu kosu, bele zube i pogled pun sigurnosti da je sa svakim sledećim korakom sve moguće. Oni su oboje pripadali prvoj generaciji mladih Jugoslovena koji su rođeni u Drugom svetskom ratu i koji su znali da cene to što mostovi stoje, automobili voze, a noću ne moraš u podrum, zahvalni a ipak u svom rokenrol buntu ujedinjeni s mladošću celog sveta…

Pilić je sa svega 19 godina napustio rodni grad i nakratko se doselio u Novi Sad, gde ga je sudbina spojila sa mladom glumicom Mijom Adamović, koja će, posle nekoliko godina punih izazova kakve nose njihove profesije, postati njegova životna saputnica. Novi Sad mu je doneo još novih lica koja će oplemeniti njegov život. Jedan od bliskih prijatelja postao mu je najčuveniji jugoslovenski kantautor Đorđe Balašević. Iako su dolazili iz različitih svetova – jedan temperamentni sportista iz Dalmacije, drugi nasmejani pesnik iz Vojvodine – povezale su ih zajedničke vrednosti, a iznad svega želja za običnim životom, daleko od slave i popularnosti.

Kada je Pilić napunio pedeset godina, Balašević mu je poklonio nešto što ne može da se kupi – pesmu. Nastala je spontano, 20. septembra, manje od mesec dana posle rođendana (Pilić je rođen 27. avgusta 1939). Na parčetu papira, u jednom dahu – onako kako to inače rade vrhunski umetnici – Balašević je zapisao stihove pesme „Drugi set”. Ti stihovi nisu bili samo rođendanska čestitka već i oda postojanom prijateljstvu, zahvalnost čoveku koji je umeo da izdrži razne životne izazove, baš kao i najteže teniske mečeve.

„Pravom momku, za rođendan” – napisao je Balašević ispod pesme, ostavljajući jednostavnu, ali moćnu posvetu. To što je jedna tako divna pesma ostala skrivena od javnosti, svedoči upravo o namerama njenog autora: da se najlepši stihovi ne pišu za stadione i publiku, već za malobrojne prijatelje koji su u stanju da ih čuvaju kao najveću životnu tajnu.

„Drugi set”

Gospod Bog igra sa dosta spina…

Ova se Zemlja vrti sve brže…

I, kao stara, posebna vina,

Samo se pravi momci održe.

Majstore s mora, pratim Te tajno…

Studiram tvoju dijagonalu.

Već pola veka serviraš sjajno.

Čitav si život u finalu.

Vimbldon zove viteze nove…

Njujork i Pariz… Nebeske kule.

Noseći rekete i snove

Odlaze klinci na Firule.

Gunđaju neki: prošlo je Tvoje…

Al’ to se samo zlobnima snilo…

Nek amateri poraze broje…

„Njihovo” nikad nije ni bilo.

Ti mirno stojiš na central-kortu.

Sa puno stila. Uz dobre nerve.

Dodaje život sveće na tortu,

Al’ Ti mu ipak uzimaš serve.

Pedeset prvih uvek su teške…

Uz zdravlje, sreću i sve što vredi.

Želim da igraš isto, bez greške,

U dugom drugom setu što sledi.

Da…

Gospod Bog igra sa dosta spina.

Ova se Zemlja vrti sve brže…

I, kao stara, posebna vina,

Samo se pravi momci održe.

Đorđe Balašević