Portirom na generala

Direktor bolnice u Kosovskoj Mitrovici Marko Jakšić nije, dakle, sprečio generala Kfora Mišela Jakovljeva da poseti tu bolnicu nego se ovaj nije blagovremeno prijavio, pa je portir morao da mu zabrani ulaz. U bolnici očigledno veoma drže do protokola pa se, u skladu s tim, može pretpostaviti da bi se na isti način postavili i da im nenajavljeno dođe bilo ko drugi, a ne jedan general međunarodnih snaga.

Ali stvari su, nažalost, daleko ozbiljnije i komplikovanije i nisu praktično ni u kakvoj vezi sa protokolom. General je u nenajavljenu posetu došao u vreme nenajavljenog porasta napetosti, a uz to komanduje trupama koje su jedine u stanju da zaštite kosovske Srbe i imaju pun legitimitet Saveta bezbednosti UN. Svakom ko ume da sabere dva i dva jasno je kako portiri i zaposleni u bolnici treba da se postave u takvoj situaciji.

Jakšić je kasnije objasnio da je u bolnicu došao „posle zakasnelog poziva državnog sekretara za Kosovo i Metohiju”, ali nije jasno zašto bi o tome morao da ga obaveštava državni sekretar, a ne uprava bolnice i zašto ta ista uprava nije pokušala da zadrži generala i da mu objasni da će direktor Jakšić, zbog značaja posete, odmah da prekine neke druge poslove kojima se tog trenutka bavio i da dođe u bolnicu.

Umesto toga, državni sekretar Oliver Ivanović optužen je da tendenciozno plasira pogrešne informacije u javnost, a od vlade je zatraženo da oceni da li je to u skladu s državnom politikom prema Kosovu i Metohiji. Drugim rečima, uprava bolnice je temelj državne politike i ko god je kritikuje ruši tu politiku. Državni sekretar ima da ćuti i kad je duboko uveren da je nešto pogrešno urađeno, inače, postaje remetilački faktor.

Najnoviji spor između uprave bolnice u Kosovskoj Mitrovici i Ivanovića učinio je vidljivijim i tinjajući sukob između vladajuće koalicije u Beogradu i lokalnih vlasti u opštinama na Kosovu i Metohiji koje uglavnom kontrolišu opozicione stranke. Budući da se opozicija i vlast najoštrije sukobljavaju upravo na pitanju Kosova, problem na terenu poprima ozbiljne razmere.

Otuda je ozbiljno pitanje da li država u sadašnjim okolnostima može efikasno da sprovodi politiku na terenu i da radi na zaštiti srpskog stanovništva ili će se ponovo skliznuti u kvazipatriotsko nadgornjavanje u kome je bitno koliko je ko glasan i u kome se svaki pokušaj pragmatičnijeg gledanja na situaciju završava optužbama za rušenje državne politike ili za izdaju.

Treba podsetiti da su srpske opštine na severu Kosova i Metohije, u reagovanjima na porast napetosti u tom području, između ostalog, tražile da na Kosovo dođu srpska vojska i policija. Neko, i iz vlasti i iz opozicije, morao bi da objasni da je to nemoguće bez dozvole Saveta bezbednosti i da su ključna zaštita Srba upravo trupe čiji general je ostao da čeka pred vratima bolnice u Kosovskoj Mitrovici.