Transkripti Ajnštajnovih razgovora: Ja sam magnet za sve lude ljude

U nedavno objavljenoj knjizi "Ajnštajnovi protokoli", nemački pisac i novinar Peter fon Beker objavio je transkripte privatnih razgovora slavnog svetskog naučnika iz poslednjih godinu i po dana njegovog života. 

Razgovori, koje je Ajnštajn vodio sa devojkom Johanom Fantovom, otkrivaju političke stavove, duboko interesovanje za umetnost i muziku, kao i lični pogled na svet slavnog fizičara.

Fantova je dokumentovala svoje razgovore sa Ajnštajnom u svojim dnevnicima, koji su otkriveni tek 2004. godine a Beker ih analizirao za svoju knjigu.

Ajnštajn, koji je do svoje smrti 1955. godine bio jedna od najpoznatijih ličnosti u svetu nauke, u razgovorima je sebe opisao kao „magnet za sve lude ljude".

„Ja sam magnet za sve lude ljude, a i oni zanimaju mene. Rekonstrukcija njihovog razmišljanja je moj hobi. Duboko mi je žao ovih ljudi, što je takođe razlog zašto pokušavam da im pomognem", govorio je naučnik.

Prema rečima Bekera, Fantova je zapisivala sve što je Ajnštajn govorio, „verovatno sa njegovim znanjem", prenosi Tagesšau. 

„Podnosio joj je izveštaj o tome šta mu se dešavalo tokom dana, o čemu je razmišljao, šta je čitao ili slušao", navodi Fon Beker.

Transkripti su otkriveni u Prinstonu, u Nju Džerziju, gde je Ajnštajn godinama istraživao u Institutu za napredne studije. 

„Bio sam oduševljen što sam mogao zaista da zavirim u srce i um najpoznatije ličnosti 20. veka, možda čak i modernog doba...U razgovorima sa njegovom devojkom, iz prve ruke se mogu osetiti svakodnevna osećanja starijeg Ajnštajna", naveo je autor, napominjući da je čak i u poznim godinama, fizičar je bio otvoren za sve novo, tolerantan prema drugim mišljenjima i "prilično bistar u svom živom interesovanju za politiku".

Dodao je da je Ajnštajn bio odlučan kritičar kapitalizma i naoružavanja tokom Hladnog rata. 

„Da, ja sam stari revolucionar, kao što uvek kažeš - da, jesam, politički sam još uvek Vezuv koji bljuje vatru", potvrdio je Ajnštajn u februaru 1954.

Ajnštajn je kritikovao "gomilanje naoružanja na Istoku i Zapadu", neograničeni kapitalizam sa ekstremnim bogatstvom i branio oca atomske bombe, Roberta Openhajmera, koji je bio osumnjičen da je komunista. 

„Kao i tokom Makartijeve ere, kada su američki konzervativci iznenada svaki kritički um videli kao komunistu, danas bi on sigurno bio protivnik i otpornik predsedniku (SAD Donaldu) Trampu i ograničenjima slobode izražavanja", ocenjuje Fon Beker. 

Zbog svog jevrejskog porekla, Ajnštajn je bio „državni neprijatelj broj jedan" pod nacističkim režimom. Bio je u inostranstvu tokom Hitlerovog uspona na vlast i nikada se nije vratio u Nemačku. 

Nakon Holokausta, Ajnštajn je podržavao Izrael jer je video potrebu za sigurnim utočištem za Jevreje, podseća autor.

Međutim, kako navodi, Ajnštajn, koji je umro u 77-oj godini u aprilu 1955. u Nju Džersiju u SAD, takođe je bio kritičan prema mladoj izraelskoj državi. 

„Dirljivo je videti da je istovremeno uvek žestoko zagovarao jednaka prava između jevrejskih Izraelaca i arapskih Palestinaca. Ovo zvuči zapanjujuće savremeno. I čovek bi poželeo da neko sa Ajnštajnovim moralnim i intelektualnim autoritetom može danas da podigne svoj glas, glas koji bi se zapravo čuo na svim stranama", zaključuje Fon Beker.