Spufing – prevara sa lažnim pozivima

Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je prošle nedelje apel u kojem upozorava građane na prevaru pod nazivom – spufing (spoofing).

Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a beleži sve češće slučajeve ove nove prevare, u kojima napadači prikazuju tuđi broj telefona, imitiraju glas člana porodice, prijatelja ili institucije.

„Zato, ako dobijete poziv u kojem traže novac, šifre ili osetljive podatke, odmah posumnjajte, prekinite i pozovite osobu na broj koji već imate sačuvan i ne donosite odluke pod pritiskom”, naveli su iz MUP-a, i istakli: „Ako sumnjate na prevaru – odmah obavestite policiju. Čuvajte svoju bezbednost. Glas koji čujete možda nije onaj kome verujete”.

Stručnjaci za sajber-bezbednost objašnjavaju da je spufing oblik digitalne prevare u kojem napadači lažiraju identitet da bi prevarili korisnike ili sigurnosne sisteme. U slučaju mobilnih telefona, spufing se često koristi da bi se broj poziva prikazao kao poznat, na primer, broj člana porodice, prijatelja ili zvanične institucije, dok u stvari poziva prevarant. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije zato je izdalo hitno upozorenje zbog povećanog broja ovakvih prevara, koje mogu biti vrlo opasne.

Prevaranti ne samo da lažiraju brojeve telefona već ponekad i glasove poznatih osoba, kako bi izmamili novac ili poverljive informacije. Poziv dolazi sa poznatog broja ili broja koji liči na broj telefona nekoga iz vaše porodice ili prijatelja. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, glas osobe na telefonu može biti isti ili vrlo sličan glasu poznate osobe. Napadači traže novac ili lične podatke poput lozinki, šifri ili drugih poverljivih informacija.

Često se pozivi javljaju hitno i stvaraju pritisak da žrtva odmah reaguje. Spufing omogućava prevarantima ne samo da ukradu lične podatke i novac već i da zaraze uređaje zlonamernim softverom, pristupe nalozima građana i zaštićenim sistemima, obmanu ljude.

Kao sistem zaštite od spufinga, savetuje se da se ne odgovara odmah na ove sumnjive pozive već da se odmah prekine veza. Treba proveriti identitet pozivaoca i nikada ne treba otkrivati lozinke, šifre ili finansijske podatke putem telefona.

Koristite aplikacije koje blokiraju nepoznate ili sumnjive pozive. Budite oprezni sa propuštenim pozivima, posebno sa međunarodnih brojeva, ne vraćajte pozive odmah – neki su od saveta stručnjaka za sajber-bezbednost.

Kako saznajemo u MUP-u, Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala razvija i testira AI alate kako bi efikasno odgovorila na zloupotrebe ovih tehnologija.

„Uplati 2.000 dinara i čeka te milion”, jedna je od objava koja u poslednje vreme preplavljuje mobilne telefone građana. Na prvi pogled ovo deluje bezazleno, ali i iza ovakvih poruka se krije napredna tehnologija – veštačka inteligencija. Prevaranti širom sveta koriste AI alate da njihove poruke, fotografije i video-snimci izgledaju uverljivo i profesionalno, pa žrtve teško razlikuju šta je istina, a šta obmana. Sve češći su i primeri lažnih snimaka ili fotografija kreiranih pomoću veštačke inteligencije. Često se zloupotrebljavaju likovi poznatih ličnosti, pa se takav sadržaj koristi u takozvanim investicionim prevarama gde se građani pozivaju da ulažu u kriptovalute ili navodne državne programe. Česti su i slučajevi takozvanih romantičarskih prevara. Žene, na primer, dobijaju poruke od osoba koje se predstavljaju kao admirali, generali ili lekari na međunarodnim misijama. Nakon uspostavljanja kontakta putem društvenih mreža, oni im traže novac za navodnu kupovinu avionske karte ili neki drugi trošak, uz obećanje da će sredstva vratiti, što se, naravno, nikada ne desi.

Hakeri su se poslednjih godina izveštili i razvili tehniku lažiranja mejla poznatu kao mejl spufing.

Reč je o napadu napadu na servere (velike računare za skladištenje podataka) koji upravljaju slanjem i primanjem elektronske pošte u nekoj državnoj ustanovi, instituciji ili, ili u kompanijama. Ti serveri, u zavisnosti od broja zaposlenih i drugih potreba, mogu upravljati sa nekoliko stotina do nekoliko hiljada naloga elektronske pošte.

Takvi nalozi najčešće imaju adresu korisnik@ime_institucije, a mejl spufing napadima sajber kriminalci, kako ističu stručnjaci, mogu da promene glavni kanal za prijem i slanje poruka te, ne samo da mogu da čitaju kompletnu prepisku već mogu i da stvaraju nove mejl naloge koji dolaze sa proverene adrese poznatog pošiljaoca, ali su – lažni.