Bunda vodenog pacova

Nutrija, glodar nalik na velikog pacova, može se pronaći u Severnoj Americi, Aziji i Evropi, gde je doneta iz svoje postojbine – Južne Amerike, u kojoj i danas živi. Njeno prvobitno stanište bilo je u gustom rastinju močvara, uz jezera i reke, od Bolivije i juga Brazila do Ognjene zemlje. Odatle je preneta na druge kontinente kako bi je, zbog krzna i ukusnog mesa, gajili na farmama ali je, bez prirodnih neprijatelja, populacija ovih glodara brzo narasla i otela se kontroli, pa su nutrije proglašene za štetočine.

Od svojih rođaka pacova razlikuje se po širokim, žutonarandžastim sekutićima, koji, kao i kod ostalih glodara, rastu tokom celog života. Oči i uši su joj sitne, a noge kratke, sa pet „prstiju”, od kojih su četiri spojena plovnom kožicom, što nutriji omogućava lakše snalaženje u vodi. Pod vodom, bez izronjavanja da udahne vazduh, može da izdrži i do deset minuta.

Krzno ove životinje sastoji se od dva sloja – donjeg, od guste i meke dlake, i gornjeg, zaštitnog, čije duge dlake mogu biti žućkastobraon ili riđe boje. Mužjaci su krupniji od ženki: mogu biti teški i do deset kilograma, dugački su oko pola metra, dok njihov rep može dostići dužinu od skoro četrdeset centimetara.

Nutrija je najaktivnija tokom noćnih časova. Tada jede, održava čistoću i pliva, a vreme provodi na platformama koje pravi od vodenih biljaka. Hrani se isključivo hranom biljnog porekla: korenjem, stabljikama, lišćem i korom vodenih biljaka. Živi u jamama koje sama iskopa ili napuštenim jazbinama drugih životinja. Tuneli koje kopa pod zemljom i u blizini reka i jezera mogu biti i do 15 metara dugački, a njihovi hodnici često oštećuju korenje biljaka, zemljane brane i obale kanala za navodnjavanje, uz koje se obično nalaze.

Ovi glodari najčešće žive u parovima, ali ima i onih koji se okupljaju u grupe od petnaestak članova. Sezona parenja kod njih ne postoji: pare se tokom cele godine, a interval između parenja zavisi od klime i količine hrane. Oko osamnaest nedelja posle parenja ženka na svet obično donese od tri do šest mladunaca. Nutrije se rađaju otvorenih očiju, prekrivene krznom i teške oko dvesta grama. Majka ih doji oko dva meseca, a njene bradavice nalaze se visoko sa strane trupa, kako bi mladunci mogli da sisaju i dok je ona u vodi. Već sa šest meseci mlade nutrije sposobne su za parenje, što je jedan od uzroka brzog porasta njihove populacije. Mladunci imaju veliki broj prirodnih neprijatelja, među kojima su najopasnije barske kornjače, velike zmije i ptice grabljivice. Ukoliko uspeju da izbegnu njihove napade, mogu da dožive oko šest godina, tokom kojih će i sami ostaviti brojno potomstvo.

D. D.