Бунда воденог пацова

Нутрија, глодар налик на великог пацова, може се пронаћи у Северној Америци, Азији и Европи, где је донета из своје постојбине – Јужне Америке, у којој и данас живи. Њено првобитно станиште било је у густом растињу мочвара, уз језера и реке, од Боливије и југа Бразила до Огњене земље. Одатле је пренета на друге континенте како би је, због крзна и укусног меса, гајили на фармама али је, без природних непријатеља, популација ових глодара брзо нарасла и отела се контроли, па су нутрије проглашене за штеточине.

Од својих рођака пацова разликује се по широким, жутонаранџастим секутићима, који, као и код осталих глодара, расту током целог живота. Очи и уши су јој ситне, а ноге кратке, са пет „прстију”, од којих су четири спојена пловном кожицом, што нутрији омогућава лакше сналажење у води. Под водом, без изроњавања да удахне ваздух, може да издржи и до десет минута.

Крзно ове животиње састоји се од два слоја – доњег, од густе и меке длаке, и горњег, заштитног, чије дуге длаке могу бити жућкастобраон или риђе боје. Мужјаци су крупнији од женки: могу бити тешки и до десет килограма, дугачки су око пола метра, док њихов реп може достићи дужину од скоро четрдесет центиметара.

Нутрија је најактивнија током ноћних часова. Тада једе, одржава чистоћу и плива, а време проводи на платформама које прави од водених биљака. Храни се искључиво храном биљног порекла: корењем, стабљикама, лишћем и кором водених биљака. Живи у јамама које сама ископа или напуштеним јазбинама других животиња. Тунели које копа под земљом и у близини река и језера могу бити и до 15 метара дугачки, а њихови ходници често оштећују корење биљака, земљане бране и обале канала за наводњавање, уз које се обично налазе.

Ови глодари најчешће живе у паровима, али има и оних који се окупљају у групе од петнаестак чланова. Сезона парења код њих не постоји: паре се током целе године, а интервал између парења зависи од климе и количине хране. Око осамнаест недеља после парења женка на свет обично донесе од три до шест младунаца. Нутрије се рађају отворених очију, прекривене крзном и тешке око двеста грама. Мајка их доји око два месеца, а њене брадавице налазе се високо са стране трупа, како би младунци могли да сисају и док је она у води. Већ са шест месеци младе нутрије способне су за парење, што је један од узрока брзог пораста њихове популације. Младунци имају велики број природних непријатеља, међу којима су најопасније барске корњаче, велике змије и птице грабљивице. Уколико успеју да избегну њихове нападе, могу да доживе око шест година, током којих ће и сами оставити бројно потомство.

Д. Д.